Radivoje Todorović vadio utopljenike i sa dna reke
Iz Drine spasao pet davljenika
Autor: Peđa Stojanović | 07.08.2008. - 06:46

LOZNICA - Radivoje Todorović (50) iz Loznice je iz smrtonosnih kandži reke Drine do sada spasao petoricu ljudi. Ovaj bravar lozničke toplane je, slučajno se zadesivši na mestima davljenja kupača, uspeo da ih izvadi čak i sa dna Drine i to na samoj sredini reke, što predstavlja podvig i za profesionalne spasioce.

Pored onih kojima je direktno spasao život, Radivoje navodi da i ne zna tačan broj onih kupača kojima je, iz raznih razloga, pružio pomoć u vodi.
- Vadio sam momka iz Drine na samoj sredini reke. Neke sam spasavao iz opasnih vrtloga, a jednom prilikom sam spasao momka koji je došao da napoji volove na Drini, ali se tada odronila zemlja i momak je upao u rupu koju su iskopali bageri. Interesantno je da su svi ljudi koje sam spasao bili zapravo mladi momci - priča Radivoje prisećajući se trenutaka dok je spasavao nesrećne mladiće.
On se priseća kako ga je otac jednog momka kojeg je izvukao iz Drine, u znak zahvalnosti, pozvao u goste. Radivoje se na konju popeo uz brdo do njihove kuće, gde ga je dočekala harmonika, svečana trpeza i uža i šira familija momka kojeg je spasao.
- To su lepe stvari, ali su strašni trenuci kada se neko davi. Tada uglavnom niko ne reaguje. Ja u tom trenutku samo razmišljam kako da uđem u Drinu i kako da priđem davljeniku. Mnogi krenu da spasavaju spreda, ali uvek treba to činiti s leđa, jer davljenik tako ne može da te potopi. Ipak, moram da kažem da sam svaki put rizikovao svoj život da bih spasao tuđi i sve sam ih spasao potpuno sam, odnosno tek bi mi na obali neko pomogao - priča Radivoje.

On ističe da nije imao neuspešnih spasavanja, odnosno da kada god je krenuo nekog da vadi iz Drine, to je i uspevao, ne misleći tog trenutka da li će u tome zaista i uspeti, priča Radivoje.
On objašnjava da je odrastao na Drini, tako da je naučio da pliva već sa osam godina.
Radivoje je nekada igrao fudbal, oduvek je vodio računa o kondiciji, a posebno voli da leti isplivava duže deonice na Drini. Sve to mu je pomoglo da bez većih problema spase pet života na ovoj nepredvidivoj reci.
- Drina je opasna reka, a mnogi momci se prave važni kada se u njoj kupaju. Svi oni znaju da plivaju, ali ne treba da se igraju sa Drinom, jer čoveka može da uhvati grč, može da ga povuče vir, brzak, rupa ili granje. Pored toga, ovo kopanje šljunka i separacije, to je takođe opasno - smatra Radivoje, koji se pored spasavanja ljudi iz dubina hirovite Drine ističe i dobrovoljnim davalaštvom krvi. Dragocenu tečnost do sada je dao 12 puta.
A pored toga što je human, Radivoje je i skroman.
- Nikada nisam hteo da mi čovek plati život. Odbio sam svaki put da uzmem pare kada su mi ih nudili zbog toga što sam nekoga spasao. Dovoljna mi je nagrada što sam ih spasao i što su živi. Život se nikada ne plaća - poručuje Radivoje.

MISS INTERNET 2007

Marija Sarcevic

foto_model - Sabac - 1991

Mesto: Sabac

Zanimanje: foto_model
Hobi: u slobodno vreme volim da idem na trcanje, vozim rolere, bavim se dugo latino plesovima,kada stignem odem i na tenis,pazim na svoj izgled jer kad sam samoj sebi lepa lepa sam i drugima....

Datum rodjenja: 18-02-1991
Horoskopski znak: Vodolija

Visina: 172 cm
Boja ociju: Smedje
Boja kose: Smedja

Film: eight below
Muzika: sve sto mi se svidi
Knjiga: zbogom mojih 15godina
Odevni predmet: dobre uzane farke
Mesto na planeti: spanija

Zivotne ambicije: dugo se bavim manekenstvom,tacnije foto/model sam...promoter robne marke pwl,dobro mi ide za sada...zelim da stidiram psihologiju,ali nikada da ne zanemarim svet mode!jer sam svesna da mogu dosta da postignem....:)kiss za sve ljude koji su uz mene i svoj glas daju bes meni!!!!necu vas izneveriti...

Turistička mapa produbila rivalitet
Valjevci Šapčane izbrisali sa karte
Autor: Sanja Bečejić | 12.04.2008 - 06:00
Valjevci Šapčane izbrisali sa karte

ŠABAC - U vekovnom rivalitetu Šapca i Valjeva svaka podvala ili čivija uvek izaziva ekstra pažnju u ova dva grada. Najnoviju ujdurmu proizvela je Regionalna privredna komora (RPK) iz Valjeva, koja pokriva Kolubarski i Mačvanski okrug. Da bi se promovisao seoski turizam na ovom području, štampana je mapa na kojoj je Šabac „odsečen“ sa prigodne karte na kojoj su destinacije pedesetak seoskih domaćinstava okrenutih turizmu.

Komora je, sa partnerima Udruženjem domaćina iz Valjeva i Opštinom Valjevo, konkurisala kod Ministarstva poljoprivrede s projektom „Jačanje kapaciteta u nivou usluga seoskog turizma na području zapadne Srbije“. Ugovor je potpisan krajem prošle godine, a realizacijom projekta obuhvaćena je i edukacija i promocija pedesetak domaćinstava sa teritorije opština Ljig, Mionica, Valjevo, Osečina, Krupanj, Loznica, Mali Zvornik i Ljubovija. Prvobitno je bila dogovorena brošura u formi priručnika i kataloga sa jedinstvenom turističkom ponudom seoskog turizma podrinsko-valjevskih planina. Komora je naknadno kontaktirala i sa Turističkom organizacijom Šapca, na čijem je području registrovano samo jedno domaćinstvo za seoski turizam, u selu Varna. Doduše, Varna je ucrtana na mapi, ali potencijalni turisti bi, prateći kartu, do ovog sela iz, recimo, Beograda ili Novog Sada, mogli da stignu samo preko Valjeva!
Međutim, iako Špaca nema na mapi, upisane su, prema dogovoru, sve važnije manifestacije u organizaciji Turistička oragnizacija Šapca. U dopisu Komore Valjevo predlaže se mesnim turističkim organizacijama i opštinama da otkupe po 1.000 prospekata (26 dinara po komadu) i po 100 edukativnih brošura (160 dinara komad) i uključe u projekat.
Kako „Blic“ saznaje, odluku o izgledu prospekta donela su i verifikovala udruženja domaćina umesto Komore kao nosioca projekta.
Turistička organizacija Šapca se nije zvanično žalila na ovu valjevsku čiviju, ali je redukovala porudžbinu na samo 500 primeraka. Inače, prospekt sa seoskom turističkom ponudom namenjen je, pre svega, stanovništvu Vojvodine i Beograda. Pretpostavlja se da će zainteresovani putnici znati da je put do Podrinja, Pocerine i Rađevine i kraći i bolji preko Šapca nego preko Valjeva.

Radivoj Srdanović živi u harmoniji sa prirodom i gaji plemenite svinje

Šabac – Sledeći svoj san da živi u potpunoj slobodi, bez okova modernog doba, Radivoj Srdanović je na drinskom ostrvu Adica, u ataru Mačvanskog Prnjavora, sagradio drvenu kuću, ispod čijeg krova ne razmišlja o plaćanju televizijske pretplate, telefonskih i drugih računa, a odrekao se i traktora. Za pomoć u polju kupio je konjića, jer ne želi da izduvni gasovi truju – komarce.

– I oni su božija stvorenja. Od njih se branim bosiljkom – kaže za naš list Radivoj.

Kao ogorčeni protivnik svega što je veštačko, Radivoj je nabavio i nekoliko mangulica, čuvene domaće rase svinja, pored suve šljive, jedinog izvoznog artikla Srbije u vreme kneza Miloša Obrenovića. Mangulice se slobodno kreću po ostrvu, a on mašta o danu kada će njegovo stado narasti bar do 500 grla, i biti matičnjak za čitavu zemlju.

– U Mačvi, nekada, nije bilo domaćinstva koje nije imalo ove plemenite svinje, koje su prirodni izvor pozitivnih masti. One ne izazivaju povećan holesterol i trigliceride. Međutim, komunističke vlasti su odlučile da se drže hibridne sorte, a pošto su za njih bile određivane više otkupne cene, mangulica je postepeno potisnuta i skoro je istrebljena – priča Radivoj.

Prema njegovim rečima, hibridne svinje se hrane veštačkim smesama, obogaćenim hormonima za brži priraštaj. Ti hormoni se, kada se putem svinjskog mesa unesu u ljudski organizam, više ne mogu izbaciti.

– Svinja mangulica ima takozvani pozitivni holesterol. Njena mast je lek – ističe naš sagovornik.

Radivoj objašnjava da ova rasa svinja ne zahteva posebnu negu. Hrane se onim što nađu u prirodi – od divljeg voća do puževa. Tek ponekad baci im klip kukuruza. Kaže da nije istinita priča da su mangulice niskorodne: njegove krmače (sve imaju rodoslov) donosile su i po devet prasića.

– Iako nikada nisu bili jači u svinjarstvu, u Sremu se daleko više posvećuje pažnja mangulicama nego u Mačvi. Tamo je prirodni rezervat, koji služi i kao centar za priplodni materijal. Ljudi se trude da sačuvaju ne samo vrstu, već i da naprave posebnu banku gena, jer je jasno da će hibridne rase u jednom trenutku izgubiti imunitet – kazuje nam Radivoj Srdanović, koji je potomak slavnog Karađorđevog buljubaše sa Drine Ilije Srdana.

Tražnja za mesom i prerađevinama od mangulice je ogromna, a ponuda mala. Radivoj Srdanović kaže da „još nismo u stanju da napunimo jednu hladnjaču”. Zato su i mnogo isplativije od hibridnih rasa. Prase iz „zalučka” košta oko 150 evra, a nazimica i do 400 evra.

M. Mijušković
[objavljeno: 03/08/2008]

Šveđanin postao iguman Dorotej
Primio je u Geteborgu pravoslavnu veru. Zamonašio se u manastiru Kaona kod Šapca. Tu je, kao i u manastiru Lelić, obavljao razna crkvena „poslušanija“, ali i držao parohiju, što podrazumeva i sve crkvene obrede od krštenja do sahrana

Plavokosi i plavooki mladić stigao je jednog hladnog februarskog dana na autobusku stanicu u Beogradu. Znao je samo da kaže „pomaže bog, vladika Lavrentije i Šabac“. Odlučio je da u Srbiji počne svoj istinski pravoslavni život. Posle sedam godina provedenih u Srbiji, vratio se u Švedsku i osnovao manastir Svete trojice.

Dorotej Foršner primio je u Geteborgu pravoslavnu veru. U nju ga je uveo arhimandrit Gabrijel, švedski pravoslavac.

- Moj otac je bio protestantski sveštenik, brat takođe, a sestra svira orgulje u protestantskoj crkvi. Činilo mi se da u toj našoj veri sve može i ovako i onako, nema istinskog sleda Hristovog puta. Odlučio sam da potražim pravu, istinsku veru, koja drži čvrsto do Hristovog učenja. Čuo sam da je pravoslavlje baš ta izvorna hrišćanska vera u kojoj se ništa nije promenilo od Hrista do sada - kazuje danas iguman manastira Svete trojice otac Dorotej.
Manastir je smešten usred četinarske šume, prošarane brezama, na oko osam kilometara od grada Boroza i na 60 kilometara od Geteborga na jugu Švedske. Na deset hektara manastirske šume vode ne nedostaje, ima je čak i previše, pa mora da se drenira. Tu je i rečica, koja krivuda mirisnom šumom, a nedaleko je i jezero. Manastirski kompleks čine kapela, kuća za stanovanje, bašta i staklenik od dvadesetak kvadrata. U manastiru svoje verske dužnosti obavljaju iguman Dorotej, arhimandrit Gabrijel (onaj isti koji je oca Doroteja uveo u pravoslavlje), kao i iskušenik Johanes, koga iguman već zove Jovan. Od njih trojice samo otac Dorotej govori srpski.

LAKŠE JE S ĆIRILICOM

U Srbiji je otac Dorotej radio duborez u slobodno vreme. Napravio je pevnicu, igumanski presto i ulazna vrata na crkvi u manastiru Kaona. U Švedskoj prevodi crkvene knjige sa starogrčkog i staroslovenskog na švedski. Pored srpskog i švedskog, govori i ruski, engleski i nemački jezik, razume grčki, beloruski i ukrajinski, a piše ćirilicom.
- Lakše mi je da tako pišem - kaže.

VERA SE ČUVA U CRKVI

Otac Dorotej prati šta se događa s Kosovom. Poručuje srpskim monasima da ostanu tamo, jer pokrajina nije izgubljena, a izbegle poziva da se vrate.
„Nije ovo prvi put da se nešto tako dešava. Primer je i Kapadokija u Turskoj. LJudi nisu išli u crkvu, nisu se okupljali oko svoje svetinje i sada tamo nema nikoga, ali vera se čuva u crkvi. Ako mi ne idemo u crkvu, ko će onda da nam čuva veru i pravoslavlje“.

- Srpski sam počeo da učim kada sam još 1993. godine na dve nedelje došao u Šabac. Tada sam služio svoj vojni rok i mogu reći da sam prvi pravoslavni Šveđanin koji je vojni rok završio u pravoslavnoj crkvi u Švedskoj. Kad sam u Srbiji, govorim, mislim, čak i sanjam na srpskom. Imao sam malo problema sa padežima, ali vremenom se sve savlada.

Po odsluženju vojnog roka, Dorotej Foršner, čije je svetovno ime David, zamonašio se u manastiru Kaona kod Šapca. Tu je, kao i u manastiru Lelić, obavljao razna crkvena „poslušanija“, ali i držao parohiju, što podrazumeva i sve crkvene obrede od krštenja do sahrana. Otac Dorotej kaže da se nije pokajao što je mlad odlučio da ide u monahe.

- Nisam se mnogo lomio o braku. U našoj porodici je četvoro dece. Svi osim mene su oženjeni, udati, majka ima sedmoro unučadi, ja sam bio višak i onda nije nikakav problem.
Kako dete višak, pitamo.

- Lepo, višak - odgovara kroz smeh. „Može da se da crkvi i bogu. Nije kao u Srbiji. Rode samo po jedno dete i onda kada ono odluči da ide u manastir, to je kukanje, nesreća...“

Kaže da mu je u Srbiji sve bilo lepo, osim klime. Leta su pretopla.
- Mislio sam da mogu da se naviknem. Radim u bašti, greje sunce, kažem, dobro greje, trpeću. Počne da mi se vrti u glavi. Sednem, vrtoglavica ne prestaje, vidim, moram da legnem. Onda mi je, čim dođe leto, iguman Milutin govorio - hajde beži na sever, dok ne prođe vrućina.
Posle sedam godina provedenih u Srbiji, otac Dorotej otišao je na sever u rodnu Švedsku da tamo širi pravoslavlje i okuplja pravoslavne vernike. Kaže da ih u Švedskoj ima preko 130.000, od čega je oko 50.000 Srba. Ostali su Rusi, Gruzijci, Rumuni, Finci, Bugari. Tu su i Kopti i Sirijci, ali i Šveđani pravoslavci. Svake godine određeni broj Šveđana pređe u pravoslavnu veru, a njihov zemljak, pravoslavac otac Dorotej ima kritički stav o švedskoj pobožnosti.

- Ne može se reći da su Šveđani naročito pobožni. Problem je što su protestanti iskvarili svoju veru, pa narod nema poverenja u crkvu. Potrebno je da prođe mnogo vremena da se ta vera vrati. Oni mnogo prate šta se u svetu događa, pa ako država nešto uradi, oni to odmah ubace u crkvu.

Pitamo oca Doroteja kakve to novine ubacuju u svoju veru, a on kaže pomodarske.
- Evo, dozvoljeno je da se homoseksualci venčavaju u crkvi. To je neprirodno. Cela priroda učestvuje u stvaranju onoga što je bog stvorio, a kod osoba istog pola tako nešto je nemoguće, jer nema ploda. Evo još jednog primera - protestanti ne koriste za pričešće vino, nego sok. I katolici su dosta toga izmenili, ali mi pravoslavci nismo. Ne gledamo šta drugi rade, već čuvamo svoju veru - objašnjava iguman Dorotej.

U manastirskoj bašti, koju monasi sami obrađuju, rađa se sve od krompira do šargarepe. U staklenoj bašti gaje papriku, paradajz, krastavce. Otac Dorotej kaže da se u njegovoj Švedskoj može gajiti i grožđe, kao i u Srbiji, ali breskva ne uspeva. Može, kaže, i šljiva, ali nije slatka kao srpska. Autor:
LJiljana Milenković

Udruženje građana „Sveti velikomučenik Pantelejmon” u Banji Badanji pod Cerom osnovalo Centar za lečenje bolesti zavisnosti
Sveštenik Vojislav Petrović u grupnom razgovoru sa zavisnicima (Foto M. Mijušković)

Šabac – Pravila su stroga kao u vojsci. Na oglasnoj tabli okačena su dnevna zaduženja sa imenima ukućana. Zna se ko brine o životinjama, radovima u polju, dvorištu i kuhinji. Alkohol nije dozvoljen, a kazna za sitan prestup je oduzimanje jedne cigarete od ukupno 10 koliko je dnevno sledovanje.

Ovako funkcioniše Centar za lečenje bolesti zavisnosti u Banji Badanji pod Cerom, koji je krajem prošle godine osnovalo Udruženje građana „Sveti velikomučenik Pantelejmon“ u Šapcu sa sveštenikom SPC Vojislavom Petrovićemna čelu. Kompleks od oko osam hektara smešten je na brdu iznad izvora „gvozdene vode“. U kući za stanovanje trenutno su sedmorica mladića koji žele da prekinu sa uzimanjem heroina.

– Od 3. maja prošle do 7. juna ove godine, samo u Šapcu umrlo je osmoro heroinskih zavisnika. Najstariji je imao 41, a najmlađi 19 godina. Droga ne bira godine, status ili profesiju. Naše udruženje je nastalo sa ciljem da medijskim nastupima i organizovanjem tribina pruži pomoć zavisnicima i njihovim roditeljima, a sada nastavlja konkretnu borbu za svakog mladog čoveka koji prihvati program oporavka – kaže za „Politiku“ sveštenik Petrović.

Mladići koji borave u Centru došli su iz Beograda, Kragujevca, Zrenjanina, Smederevske Palanke, Sremske Mitrovice, Loznice i Šapca. Ovde su po principu dobrovoljnosti na godinu dana, naravno, uz saglasnost porodice i mišljenje neuropsihijatara. Program traje od ranog jutra: ustajanje u sedam, molitva, šetnja do najbližeg brda, doručak, radna terapija, ručak, opet radna terapija, pa grupni i pojedinačni razgovori...

Sa zavisnicima boravi upravnik i instruktor 37-godišnji Zoran Mijailović, koji je i sam prošao trnovit put od bivšeg narkomana do isceljenja.

– Sve narkomanske priče su slične: drogu su probali po nagovoru društva ili iz radoznalosti. U nedostatku novca da je nabave, prodaju garderobu, stvari iz kuće, pozajmljuju od prijatelja... Potom kradu ili postaju dileri. Najčešće završavaju u zatvoru. Kada narkoman pristane na lečenje, znajte da je dodirnuo samo dno – ističe Mijailović.

Instruktor ne krije da je punih osam godina uzimao heroin. Od ljudi sa kojima se družio, danas su možda živa tek dvojica. Kaže da svako intravensko uzimanje droge nosi rizik od smrti od čak 50 odsto i da narkomani to znaju. Međutim, zavisnost je mnogo jača, a kada se ne uzme doza, dolazi do krize sa bolovima u kostima i mišićima, groznicom, prolivom...

– Nažalost, bar polovina mladih koristi neko od opojnih sredstava. Da bi osoba počela normalno da funkcioniše, potrebno je dve i po do tri i po godine neuzimanja narkotika. Zato je izolacija najbolji lek – naglašava Zoran Mijailović.

U Centru za rehabilitaciju zavisnika u Banji Badanji kažu da je neophodno da se čitava društvena zajednica aktivno uključi u borbu protiv ovog najvećeg zla današnjice. Tvrde da je veliki problem i niska cena heroina na ulici (svega 1.000 dinara gram, ili 400 dinara takozvani kvoter), jer se „miksuje“ sa svim i svačim. Apeluju zato da nadležni državni organi – policija, tužilaštvo i sudovi – budu beskompromisni u otkrivanju i sankcionisanju mreže dilera.

M. Mijušković
[objavljeno: 30/07/2008.]

jun.2008


ŠABAC - Predsednik šabačke nevladine organizacije „Seoski prag“ Slobodan Nikolić izjavio je da, prema podacima te organizacije, u 52 sela šabačke opštine živi više od 5.000 neženja. Šabac ima 126.000 stanovnika, od kojih oko 55 odsto živi u selima. U toj nevladinoj organizaciji tvrde da se među nikada neoženjenim Šapčanima iz seoskog područja, a koji bi ipak želeli da se ožene, nalaze najčešće muškarci starosti od oko 35 godina, ali da ima muškaraca i u kasnim pedesetim godinama.

- Mi smo predložili šabačkoj lokalnoj upravi da nove brakove na selu subvencioniše kreditno za razvoj poljoprivredne proizvodnje, ili da bar obezbedi pristojna kupatila u domaćinstvima. Smatramo da bi i to bilo dovoljno za neka slabo razvijena područja opštine - rekao je Nikolić, koji je i član opštinskog veća.

14.07.2008
Šabac - Od petka Sava kod Šapca preplavljena je pravim tepihom algi. Između dva mosta u širini od oko stotinak metara reka podseća na močvaru dok je od kanala do druge obale u normalnom stanju. Ovo je prvi put da su se alge pojavile u ovolikom broju a to je posledica visokih temperatura i niskog vodostaja. Temperatura vode dostigla je 26 stepeni Celzijusa što nije zabaleženo u dužem periodu. Plaža Stari grad podseća na scene iz nekih futurističkih filmova gde se kupači samo sunčaju i osvežavaju pod tuševima. Iako se godinama ulaže u uređenje plaže, najviše u odmuljavanje, još uvek nema pravog rešenja s obzirom na to da Sava kod starog mosta pravi luk tako da se mulj, kao i rečni nanosi usmeravaju na desnu obalu. Za sada je zbog plivačkog maratona zaustavljen dotok vode iz Bosuta odakle dolazi veći deo algi a uz pomoć građana raščišćen je deo Save, ali je to samo kratkotrajno rešenje. Šapčanima preostaje da se uzdaju u meteorološke prilike i talas zahlađenja, a za osveženje još imaju tabanovačku šljunkaru, privatni bazen sa ulaznicom od 400 dinara i bazene u okolnim opštinama. D. E.

Šabac - Na Savi kod Šapca pojavili su se labudovi. Niko ne zna šta ih je ovde dovelo, a ni najstariji Šapčani ne pamte ove lepe goste. Tri labuda pronašli su svoje stanište kod stare ade koja je vremenom srasla sa obalom, nasuprot plaže na Starom gradu. Za sada ih niko ne uznemirava, sem retkih fotografa koji su im prišli na tri metra. Malo dalje, kod novog mosta pojavile su se čaplje što govori da se u prirodi mnogo šta promenilo. D. E.

23.6.2008
Među najperspektivnije gradove, prema proceni stručnjaka, spadaju Inđija, Kragujevac, Pećinci, Sremska Mitrovica, Vranje, SABAC, LOZNICA, Zrenjanin, Kruševac i Subotica.

Pojedini srpski gradovi su u poslednje dve-tri godine toliko živnuli sa privredom i stranim investicijama da se sa pravom može reći da su gradovi budućnosti.

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kao pozitivan primer posebno pominju Inđiju, koja se „ističe svojom inovativnošću i kvalitetom usluga“, kao i marketingom i promocijom svojih potencijala.

„Ako govorimo o opštinama koje umeju da iskoriste svoj geografski položaj i saobraćajnu povezanost, onda su najbolji rezultati postignuti u Inđiji, Pećincima i Sremskoj Mitrovici“, kaže izvršni direktor NALED-a Violeta Jovanović.

Izvor: indjija.net

27.07 2008
Šabac - Dugovanja Šapčana za električnu energiju dostigla su 477 miliona dinara dok privreda i pravna lica duguju 212 miliona dinara. Dug domaćinstava iznosi gotovo pet mesečnih akontacija, a neredovnim platišama počela su isključenja. Donja granica za isključenja nije striktno određena a osnovni kriterijum je vremenska dužina neplaćanja računa.
U šabačkoj Elektrodistribuciji ostavili su mogućnost plaćanja duga na rate, ali je zato potrebno sklopiti ugovor. Za razliku od ranijeg perioda tokom leta nije došlo do znatnijeg smanjenja potrošnje jer veliki broj domaćinstava koristi klima uređaje. D. E.

Autor: S. Bečejić | 28.07.2008 - 06:20
Ambulanta milosrđa dobila prostorije

ŠABAC - Ambulanta milosrđa „Sveti Luka“ u Šapcu dobila je nove prostorije u Drugoj zdravstvenoj ambulanti u Ulici Stojana Novakovića. U toku je opremanje ordinacije, a od 1. avgusta počeće sa radom.

- Hvala direktorki Vesni Đurić, gradonačelniku Milošu Miloševiću i svima koji su omogućili da amublanta milosrđa nastavi sa radom. To je najbitnije jer se mora održati kontinuitet zbog pacijenata kojima je neophodna lekarska pomoć. U novih 26 metara kvadratnih, imamo tri prostorije koje ćemo opremiti i staviti u funkciju - kaže dr Marko Marković, lekar amubulante milosrđa „Sveti Luka“.
Za dolazak u ambulantu nisu potrebni ni zdravstvena knjižica ni novac ili bilo kakav dokument.
Ovde nema zakazivanja pregleda, odlaganja susreta s pacijentima, a nijedan pacijent nije vraćen, već mu je uvek pružena adekvatna lekarska pomoć i obskrbljen je lekovima.
Saradnja s lekarima Doma zdravlja i Opšte bolnice, kaže doktor Marković, uvek je bila izuzetna, a nada se tome da će tako biti i ubuduće.

Bez prepreka za invalide

LOZNICA - Hoćemo da se uključimo u sve oblasti društvenog života u kojima se odlučuje o nama, osobama sa invaliditetom, i da u okviru svojih mogućnosti pomognemo u rešavanju naših problema - rekao je Slaviša Savić, sekretar Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, tokom sastanka sa predsednikom lozničke opštine Slobodanom Kaitovićem, koji je održan u sklopu kampanje koja se odvija pod pokroviteljstvom Ministarstva za socijalna pitanja, za uklanjanje arhitektonskih barijera u gradu.

Visoki ivičnjaci, uski prolazi, stepeništa i nepropisno parkirana vozila su prve i, najčešće nepremostive prepreke, koje otežavaju kretanje i uključivanje invalidima u svakodnevne tokove života. Po Savićevim rečima, trebalo bi da se obore ivičnjaci, urade rampe gde je to potrebno, da se omogući nesmetan pristup svim javnim ustanovama kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje osoba sa invaliditetom u gradskim uslovima života.

- Želimo da uspostavimo kontakt sa vama i nadležnim službama u lozničkoj opštini, kako bi se problem invalida uključio u sve komunalne planove, da se na primer, prilikom rekonstrukcije ulica ili objekata blagovremeno predvidi ugradnja rampi, silaza na pešačkim prelazima koji će omogućiti lakše kretanje ne samo nama, nego i starijim licima, hroničnim bolesnicima i majkama sa decom - rekao je Savić i istakao da je zgrada lozničke opštine jedna od retkih koja ima obezbeđen prilaz za invalide.

Predsednik SO Loznica Slobodan Kaitović rekao je da će Udruženje za sva svoja nastojanja imati snažnu podršku lokalnih vlasti, počev od stvaranja ambijenta za njihovo zapošljavanje, obezbeđenja prostorije za rad, do pomoći oko organizovanja sportskih i kulturnih manifestacija.

U lozničkom kraju u projekte izgradnje pešačkih staza i rekonstrukcija ulica već su predviđeni propusti i sniženja ivičnjaka, a uskoro će se to uraditi i na mestima u gradu gde postoji semaforska signalizacija.

Kaitović je najavio i gradnju šalter sale koja će biti urađena po najvišim evropskim standardima i zadovoljiti sve potrebe invalida. Udruženje paraplegičara Mačvanskog okruga osnovano je pre tri godine i okuplja obolele sa povredama ili oštećenjima kičmenog stuba.

Ima 36 članova, od kojih je trećina iz lozničke opštine, ali je stvaran broj invalida koji traže da se "sa medicinskog modela obraćanja prema njima pređe na socijalni" i da im se "pruži jednaka mogućnost učestvovanja u javnom, kulturnom i ekonomskom životu u skladu sa njihovim mogućnostima", daleko veći. Inače promene za koje se Udruženje zalaže dobro će doći i obolelima od cerebralne paralize, multiple skleroze i distrofije.
S. TR.

Neraspoređeno 32 učenika
Šabac - Posle prvog upisnog roka u srednjim školama u Šapcu, Vladimircima, Koceljevi i Bogatiću ostalo je 258 slobodnoh mesta, a nerasporođeno je 32 učenika. U osam srednjih škola u Šapcu ima još 149 mesta u Poljoprivrednoj, Tehničkoj i Hemijskoj školi. I ove godine najtraženija su bila zanimanja u Ekonomskoj i Medicinskoj školi, kao i u šabačkoj Gimnaziji.
U ove četiri opštine osmi razred je završilo 1276 učenika, a kvalifikacioni ispit polagalo je 1015 učenika. Svega 15 učenika nije položilo kvalifikacioni ispit. Za razliku od prošle godine kada je ostalo nerasporođeno 84 učenika nova generacija srednjoškolaca realno je popunila listu željenih zanimanja. Juče su, inače, neraspoređeni učenici popunjavali listu želja, a drugi upisni rok je 12. jula. D. E.

VESTI IZ DRUSTVA<OBICNOG ZIVOTA MESTANA MACVE