10.08.2008
Loznica - Na reci Drini, od Malog Zvornika do Banje Koviljače, na trasi dugoj 19 kilometara, danas će biti vožena Drinska regata "U ritmu Drine i plesa". Start će biti označen ispred hotela "Jezero" u Malom Zvorniku u 10 sati, a dolazak učesnika regate se očekuje posle 14 sati na Žićinoj plaži u Banji Koviljači. Očekuje se učešće više od 100 plovila sa više od 700 regataša iz Srbije i Republike Srpske. Organizatori nisu predvideli nagrade za najbrže posade, već će se birati najlepši čamac, najveselija i najbučnija posada i slično. Za posetioce na plaži u Banji Koviljači pripremljen je niz pratećih sportsko-zabavnih programa. Opština Loznica je glavni organizator i pokrovitelj, a održavanje regate pomoći će i susedne podrinske opštine - Mali Zvornik u Srbiji i Zvornik u Republici Srpskoj. Beta

10.08.2008
Gosti „zakasnili“ na svečani defile festivala folklora „Evropa igra“
Od Evrope došla samo Turska
Nedostatak novca prepolovio broj učesnika, a otkazi u poslednjem trenutku bacili senku na celu priredbu, a izostali su i predstavnici lokalne vlasti, koji su tog dana upravo konstituisali gradsku Skupštinu, pa nisu imali vremena

LOZNICA - Iako najavljivani, gosti iz Mađarske, Bugarske, Slovačke i Poljske nisu pojavili u četvrtak na svečanom defileu kojim se tradicionalno obeležava početak međunarodnog festivala folklora „Evropa igra“, koji se već sedmu godinu zaredom održava u Loznici. Karakter međunarodnog, pa i „evropskog“, spasli su samo članovi folklornog ansambla iz Turske, a pored njih ulicama Loznice, pre svečanog otvaranja festivala, prošetali su i zaigrali samo članovi KUD „Mačva“ iz Pričinovića, pevačka grupa „Jadar“ iz Lešnice i ansambl KUD „Karadžić“, koje je i ove godine u ulozi domaćina. Skromna selekcija festivalskih učesnika prouzrokovana je, po rečima LJiljane Makević-Tomić, direktorke Turističke organizacije Loznica, koja je i glavni organizator festivala „Evropa igra“ još od 2001. godine, otkazivanjem većine najavljenih folklornih grupa u poslednjem trenutku.

- Uglavnom je razlog otkazivanja bio finansijske prirode. Otkazivanja su se desila suviše kasno, tako da nismo mogli da pozovemo druge ansamble koji bi se u tako kratkom roku pripremili i došli. Glavni problem je bio prikupiti novac za prateće orkestre, koji su tražili velike iznose, više od 500 evra, što je bilo nemoguće platiti, a to nije bila praksa ni ranijih godina, rekla je LJiljana Makević-Tomić, naglašavajući da je festival amaterski i da se učesnicima ne plaćaju ni putni troškovi, ali im se obezbeđuje smeštaj, ishrana i obilazak kulturnih znamenitosti.

Do nedelje 10. avgusta, kada se festival završava, programi će se odvijati u Banji Koviljači i Loznici, a kako je rekla Makević-Tomić, učešće su potvrdili i gosti iz Francuske, koji se zadržavaju samo jedno veče u Loznici, dok su učešće tokom festivalskih dana najavili i ansambli iz Obrenovca, Bačke Palanke, Višegrada (Republika Srpska) i Vukovara (Hrvatska) koji, takođe, nisu bili u prilici da budu na otvaranju festivala.

- Na dan zatvaranja festivala gostovaće dva ansambla iz Vojvodine, koji izvode slovačke i rusinske plesove. Smatram da i domaći ansambli zaslužuju mesto na ovom festivalu te da publika neće biti razočarana. Novac kojim raspolažemo za organizovanje festivala je u visini od oko 1,3 miliona dinara, a što se tiče budućnosti festivala nadam se da će se održati i da će naredne godine biti više učesnika iz inostranstva, rekla je Makević-Tomić.

Na svečanom otvaranju festivala izostali su predstavnici lokalne vlasti, koji su tog dana upravo konstituisali gradsku Skupštinu, tako da im „nisu na vreme upućeni pozivi“, a raspored programskih aktivnosti nije bilo moguće dobiti jer štampač u Turističkoj organizaciji nije radio tokom predfestivalskih dana.
Autor:
S. Pajić

Šabac - Sinoć su u etno parku u selu Sovljaku počele tradicionalne "Hajdučke večeri". Izložbu slika priredili su učesnici 15. likovne kolonije, a održano je i pesničko veče, a nastupile su i mačvanske grupe koje neguju izvornu pesmu.
Danas u 16 časova iz Bogatića kreću fijakeri sa svatovima, a pred Sovljakom "sačekaće" busija uz upotrebu "kremenjača" i prigodnog naoružanja. Ceo svadbarski obred biće kao u davna vremena. Uveče, u Crnoj Bari, nadmetanje je za hajdučkog harambašu, baš kako je to opisao Janko Veselinović u "Hajduk Stanku".
Mačvanski momci pokazaće spretnost u skoku udalj, bacanju kamena s ramena, preskakanju panja, penjanju uz drvo, kao i u nadvlačenju klipka i borbi na brvnu. Posle toga sledi bogat zabavni program, uz domaće pevačke grupe, a na kraju nastupaju "Legende".
Već tridesetak godina na "Hajdučkim večerima" se okuplja veliki broj posetilaca kao najznačajnijoj kulturno-zabavnoj manifestaciji. D. E.

Diplomirani seljaci
Bračni par Pantelić, koji snima amaterske filmove o životu i običajima srpskog sela, po četvrti put osvojio glavnu nagradu na festivalu Žisel

LOZNICA - Stručni žiri 38. festivala amaterskog filma na temu život sela Žisel, koji danas počinje u Omoljici kod Pančeva, odlučio je da gran pri, glavnu festivalsku nagradu, dodeli bračnom paru Dobrili i Dobrivoju Pantelić iz sela Donje Brezovice kod Krupnja, za film “Spasovdan”. Pantelići, kojima je ovo četvrti put da osvajaju glavnu nagradu na Žiselu, s ponosom ističu da su se na svakom festivalu u zemlji i svetu “kitili” isključivo prvim nagradama.

- Na svakom festivalu smo bili nabolji. U Pragu, u Beču, u Omoljici, iako smo supruga i ja po zanimanju seljaci. Zajedno imamo ukupno 16 razreda osnovne škole. Diplomirali smo na katedri za budak, plug i motiku - priča šaljivo Dobrivoje Pantelić.

Nagrađeni dokumentarni film “Spasovdan” traje 11 minuta, a govori o odumiranju sela.

- Snimljen je u Kržavi, selu podno Mačkovog kamena, gde Vida Mićić,žena od 78 godina, slavi krsnu slavu bez gostiju. Sama sve priprema, pali sveću i mesi kolač, jer, otkad joj je muž umro, a deca otišla da žive u gradu, slavska trpeza ostaje bez gostiju. Bez obzira što nema ko da joj dođe, ona sama slavi slavu. Scenario, režiju i snimanje uradili smo supruga i ja, film je montirao Dušan Jošić, dok je asistent režije Dajana Pantelić - objašnjava Dobrivoje.

Glavni motiv svih filmova koje su Pantelići snimili, a ima ih više od 70, jeste život na selu i običaji koji odumiru.

- Verovali ili ne, dobili smo više nagrada nego što imamo filmova. Sve smo ih snimili u selima Raževine, oblasti u severozapadnoj Srbiji, čiji većinski deo čini 23 naselja opštine Krupanj, 11 naselja opštine Mali Zvornik i plus Osečina.

Pantelići imaju sina, ćerku i troje unučadi.

- Sanjam da starija unuka od sina, Dijana, nastavi babinim i dedinim putem i da studira režiju u Pragu - otkriva svoju najveću želju deda Dobrivoje.

Iz porodične radionice Pantelića do kraja godine treba da izađu još dva ostvarenja, dokumentarno-etnološki “Zdravica Rađevine” i igrani film “Rađevino, ima li ti kraja”, koji će premijerno biti prikazani naredne godine, po tradiciji na Mladence, u Zavlaci. Pre nekoliko godina Jugoslovenska kinoteka je Dobrili i Dobrivoju Pantelić dodelila plaketu i otkupila više od 400 sati sirovog snimljenog materijala.


ETNOLOZI LAŽOVI!

Dobrivoje Pantelić ističe da je s domaćim etnolozima često dolazio u sukob zato što su, kako kaže, oni na fakultetu učili običaje Indijanaca, a ne naše srpske.
- U selu Šljivova, opština Krupanj, gde se još istinski veruje u Boga i živi u zajednici, u porodici sa desetak članova, svaka kuća ima volove. Sa njima oru, vuku seno i obavljaju druge seoske poslove, i zato za volove kažu da su im svetinja. Kad ih hvataju u jaram seljaci se obavezno prekrste. Supruga i ja smo o tome napravili film “Svetinja”. Kada je prikazan na festivalu u beogradskom Etnografskom muzeju, jedan doktor etnologije, inače predsednik žirija, tvrdio je da smo mi naterali ljude da se prekrste za film i da to nije autentičan običaj. Strašno! Ali, on nije jedini etnolog koji nema pojma - priča Dobrivoje i ističe da za sve filmove koriste samo sirov materijal i da nijednu scenu nisu namestili.

Godišnjica boja na Mišaru

ŠABAC - U čast Karađorđevih ustanika i njihove veličanstvene pobede, koja je u leto 1806. godine ozbiljno uzdrmala temelje silne Otomanske imperije, 202. godišnjica boja na Mišaru biće narednih dana obeležena brojnim manifestacijama.

Zvanični deo proslave počinje u nedelju 10. avgusta, kod istorijskih hrastova u Trbušcu, pod kojima je neposredno pred boj na Mišaru osveštana ustanička vojska.

U sredu 13. avgusta u 11 sati, na dan velike bitke, predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Generalštaba Vojske Srbije, grada Šapca, mesne zajednice i Zadužbinskog društva "Prvi srpski ustanak" - Mišar položiće vence na spomenik na Mišaru.

7.8.2008
Šabac - Grupa Atomsko sklonište preskinoć je otvorila seriju koncerata, u okviru Šabačkog letnjeg festivala, koji će se održavati u tvrđavi na Starom gradu. Više od hiljadu posetilaca unutar zidina uživalo je u hitovima ove grupe, a bis je trajao dvadesetak minuta. Frontmen Bruno Langer istakao je da su izvanredno dočekani u Šapcu i da ga je mlađa publika ponela koja je zajedno pevala hitove "Za ljubav treba imat dušu", "Pomorac sam majko", "Pakleni vozači"... Ovaj koncert, kako je izjavio, posvećen je legendi boksa i njihovom sugrađaninu Mati Parlovu. Sa premeštanjem Festivala na Stari grad i veliki broj Šapčana, do u kasne sate, provodi na obali reke. I dok se tokom dana na plaži Stari grad okupi svega nekoliko stotina ljubitelja Save, uveče u kafićima, restoranima kao i na sportskim terenima dve do tri hiljade uglavnom mladih traži sebi zabavu. Ove godine kao predgrupe prisutni su i šabački demo bendovi koji obećavaju da će ponovo oživeti rok en rol scenu u gradu. Sinoć je gostovala grupa Zabranjeno pušenje, a večeras nastupa "Cubismo", dok je za sutra najavljen koncert Ordodox Celtsa. Za najmlađe organizovane su predstave "Snežana u zemlji patuljaka", "Alisa u zemlji Oza" i "Začarano kraljevstvo". Po tradiciji ŠLF poseti više od 30.000 gledalaca što je najmasovnija gradska manifestacija. Ulaz je besplatan, a iz opštinskog budžeta obezbeđeno je pet miliona dinara za organizovanje ŠLF.
Ove godine ŠLF počeo je u martu prikazivanjem filmova sa FESTA, zatim su usledili koncerti Đorđa Balaševića i Balkanike, a nastavljen sa "Noći muzeja" čak na 17 lokacija koje je posetilo 8.500 građana. Za jesen su najavljene još neke manifestacije, ali za sada organizator ne otkriva koje. ŠLF se organizuje već šestu godinu, a njegov najveći značaj je to što je iskoračio na obalu Save koju su Šapčani tokom proteklih decenija pomalo zaboravili. D. E.

Od ideje do ostvarenja
12.08.2008. - 22.08.2008.

Od ideje do ostvarenja

Udruženje likovnih umetnika primenjene umetnosti i dizajnera Srbije organizuje u Galeriji Singidunum, samostalnu izložbu Mirjane Lukić, pod nazivom "Od ideje do ostvarenja". Izložba se može pogledati od 12. do 22. avgusta 2008.


Mirjana Lukić, rođena je 13 juna 1942, u Mačvi (Glušci, Bogatić) gde su joj se roditelji sklonili iz Beograda za vreme rata. Gimnaziju, a zatim Arhitektonski fakultet završila je u Beogradu 27 januara 1966 godine .

Odmah zatim odlazi u Pariz, gde upisuje Visoku školu lepih umetnosti , poznati BOZAR, i biva primljena na poslednji stupanj studija, na koji su primani studenti završenih fakulteta iz Evrope. Studirala je u ateljeu profesora Bosi- a, (koji je bio šef biroa kod Le Korbizijea ), dve godine, a takođe radila u nekoliko arhitektonskih biroa, najviše kod poznatog Klod Parena, kod koga je u to vreme radio i sada poznati, Žan Nuvel .

Glavni planovi i projekti autora su: Naselje Banjica, Du . Plan Bulevara Revolucije, 149 blokova uz Bulevar, Planovi nekoliko blokova u centru , Urbanistički projekat za hotel Interkontinental na Slaviji ...

Učestvovala je na više arhitektonskih, spomeničnih i urbanističkih konkursa; za centar Kraljeva, za spomenik u Jajincima, za Domaćinsku kuću Srbije i na međunarodnim konkursima za Prelaz Bokokotorskog zaliva, i za centar grada Kragujevca. Izradila više enterijera Sajamskih izložbi Jugoslavije u inostranstvu; u Bratislavi, 1969., u Parizu 1973. i 1976. i u Izmiru 1978. Postavila izložbu 40 godina od ULUPUDS-a, u Paviljonu Cvijeta Zuzorić. Izlagala je na preko pedeset kolektivnih i tri samostalne izložbe, od kojih je najznačajnija " U četiri dimenzije "; Ideja u slici, Arhitektura u prostoru, i Grad u Vremenu, 1988 . godine, u Galeriji " Singidunum ".

Član je Udruženja urbanista Srbije , član Predsedništva Saveza arhitekata Srbije bila je u dva mandata, a kao član ULUPUDS-a, birana je u Odbor Arhitektonske sekcije u četiri mandata , a 2005 i 2006 birana je u Upravni Odbor Udruženja.

Dobitnik je dve Godišnje Nagrade za stvaralaštvo ULUPUDS -a za 1987. i 1995. godinu, a zvanje, Status istaknutog umetnika dobila je 1998 godine. Dobitnik je priznanja: "Zahvalnice beogradskog železničkog čvora" za učešće u izgradnji podzemne stanice Vukov spomenik.

MURAL "DVA ALASA" - površine 60 kvadratnih metara, delo umetnika Dušana Neškovića, predstavljen je juče na zidu višespratnice u centralnom delu Šapca. Nešković je rekao da su se građani Šapca isuviše udaljili od reke na kojoj je taj grad nastao, i da mural predstavlja poruku Šapčanima da se vrate reci, ali i čuvenim savskim alasima. Slikanje murala finansirali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i grad Šabac, a tehnički je pomoglo šabačko javno preduzeće "Stan". Predsednik gradske skupštine Šapca, Slobodan Mirković rekao je da će grad nastaviti da finansira uređenje fasada na taj način. Beta

Likovna kolonija Mišar31.07.2008. 14:20

Deseti saziv likovne kolonije Mišar održan je od 24. do 27. jula u organizaciji Kulturnog centra Šabac, Zadužbinskog društva I srpski ustanak Mišar i MZ Mišar, a pod pokroviteljstvom SO Šabac. Učešće su uzeli su umetnici iz Šapca, Loznice, Zemuna i Novog Sada.
Devet umetnika iz Šapca, Loznice, Zemuna i Novog Sada, uzeli su učešće na Desetom sazivu umetničke kolonije Mišar. Dragan Bartula (Loznica), Aleksandar Pribićevic (Zemun), Dragica Marić i Danilo Vuksanović (Novi Sad) i Branislav Vojinović, Jasmina Ljubisavljević, Olivera Mićić, Goran Bujišić i Milica Alimpić (Šabac) bili su protagonisti ovog jubilarnog skupa.

Izložba devetog i desetog saziva likovne kolonije Mišar bice odražana od 13. - 23. avgusta u galeriji na Mišaru.

Ideja o nastanku kolonije na Mišaru potekla je od Zadužbinskog društva "Prvi srpski ustanak" i gospodina Stevana Simića iz Mišara, koji su organizovali prvi saziv ove kolonije ratne 1999. godine. Već naredne godine tadašnji Dom kulture uključio se u realizaciju ovog projekta. Mišarska likovna kolonija je 2000 . godine imala prvi saziv i trajala je sedam dana. Od samog početka ova kolonija ima radni prostor u prostorijama Predškolske ustanove "Naše dete" na Letnjikovcu, gde će umetnici boraviti i ove godine.

Teatar kao nov
Šabac - U Šabačkom pozorištu počela je rekonstrukcija krova iznad sale. Pored toga treba da se zidovi oblože savremenim materijalima i da se ugrade nove stolice. Iz gradskog budžeta za radove je odobreno deset miliona dinara, a rok za završetak je dva meseca, u suprotnom propašće cela naredna pozorišna sezona. Zgrada je, po rečima upravnika Šabačkog pozorišta Zorana Karajića, verovatno u najlošijem stanju od svih pozorišta u Srbiji. Krov prokišnjava, tavanica preti da padne, podovi imaju rupe...
Projekat generalne rekonstrukcije zgrade Šabačkog pozorišta rađen je dve i po godine, a čitava investicija vredna je 3,5 miliona evra. Međutim, osnovni problem je što tih sredstava nema u gradskom budžetu, a jedina nada usmerena je na NIP. Inače, zgrada pozorišta potiče iz tridesetih godina prošlog veka gde je bio smešten Zanatlijski dom. Posle Drugog svetkog rata tu je počelo sa radom jedino profesionalno pozorište na području Mačvanskog i Kolubarskog okruga. Sedamdestih godina izgrađen je aneks za pozorišnu scenu. U vreme Osme sednice CK SKS ambiciozni planovi za rekonstrukciju pozorišta nisu se svideli tadašnjoj vlasti tako da je sve prepušteno toku vremena. To je i priprema za naredni festival "Joakim Vujić" koji će se naredne godine održati u Šapcu. Posle gašenja pozorišnih svečanosti "Ljubiša Jovanović" 2000. godine grad je izgubio, pre svega zbog nedostatka finansijskih sredstava, prestižni festival najboljih glumačkih ostvarenja. Ovo je i prvi korak da grad ponovo postane jedan od centara na pozorišnoj mapi Srbije. Upravnik pozorišta Zoran Karajić ističe da se predstojeći radovi uklapaju u generalnu rekonstrukciju i da bi po značaju ove kulturne ustanove svakako trebalo obezbediti potrebna sredstva. D. E.

Macvanske vesti u vezi kulturnih dogadjaja