Odlagalište smeća po evropskim standardima
Autor: D. E.

Šabac - Odbornici šabačke opštine usvojili su odluku o formiranju regionalne deponije u Sremskoj Mitrovici. Sa područja ove dve opštine dnevno se na postojećim deponijama skladišti oko 175 tona raznog smeća. Problem je što se otpad ne selektuje i ne reciklira.
Tako u Šapcu ima svega 50 kontejnera za PET ambalažu, a u Sremskoj Mitrovici 40 kontejnera, a odnedavno se prikuplja i aluminijum. Nova regionalna deponija nalazi se kod sela Jarka, dvadesetak kilometara od Šapca i prostire se na 20 hektara. Pre odlaganja postaviće se nepropusne membrane na zemljištu a u Šapcu će biti transfer stanica odakle će se otpad prevoziti. Prema strukturi otpada oko deset odsto čini papir, oko šest odsto staklo, tekstil više od 20 odsto, metal oko šest odsto, plastika oko deset odsto, a do sada se taj otpad uglavnom nije koristio za reciklažu odnosno sekundarne sirovine. Nova deponija koštaće desetak miliona evra, a pored sredstava iz budžeta očekuje se da u finansiranju učestvuje i Evropska unija. Tim pre što će to posle Vranja biti jedna od retkih deponija po evropskim standardima. Za sada, na primer, još uvek se na deponije bacaju elektro uređaji, što je zabranjeno po evropskim zakonima. Novina je što će se i znatan deo otpada iz seoskih sredina prikupljati i odvoziti na novu deponiju. Tako je samo u šabačkoj opštini registrovano oko tridesetak divljih deponija koje su izvor zagađenja životne sredine. Nakon pogrešno odabrane lokacije za gradsku deponiju, Dudaru, koja je samo nekoliko stotina metara udaljena od centra grada i reke Save, Šapčani očekuju da se u ovoj oblasti uvede više reda i da se otpad tretira kao u svim razvijenim sredinama.

RUMA - Izgradnja auto-puta Novi Sad-Ruma-Šabac-Loznica, kao prioritet Nacionalnog programa razvoja počeće u martu naredne godine, najavio je prilikom posete rumskoj opštini ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.

Predstavnici privremene uprave opštine Ruma sa Nenadom Borovićem na čelu su u razgovoru sa meštanima sela Pavlovac naglasili da će 800 miliona dinara obezbeđenih iz Fonda za kapitalna ulaganja biti ravnomerno raspoređena u razvoj gradskih i seoskih sredina.

Izgradnja putne mreže je, prema Borovićevim rečima, prioritet u planovima razvoja rumske opštine, a najvredniji ostvareni porojekat je svakako put Buđanovci-Pećinci, koji će putovanje meštanima toga kraja do Beograda skratiti za 20 kilometara.

30. septembar 2008. | 12:43

Izvor: EMportal

Grad: Beograd

U Skupštini Grada Beograda potpisan Protkol o nastavku gradnje mosta preko Save, vrednog više od 1,6 milijardi dinara.

Most, dug oko 1.000 metara, povezivaće regionalni put R101 Obrenovac-Ub-Valjevo, s magistralnim putem M19 Beograd-Šabac i regionalnim putem 267 u Boljevcima. Radovi na gradnji mosta, jedinog na Savi na relaciji od Šapca do Ostružnice, zaustavljeni su 1997. Nastavak gradnje je, kako je najavljeno predviđen u narednih mesec dana, a radovi bi trebalo da budu okončani krajem sledeće godine.

“Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan podržaće projekat s 300 miliona dinara, dok će se ostala sredstva biti obezbeđena delom iz budžeta za 2009, a deo će finansirati Grad Beograd”, rekla je Verica Kalanović, ministarka za NIP, koja je pored Dragana Đilasa, gradonačelnika Beograda, i Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, bila jedna od potpisnica protokola.

Verica Kalanović je rekla da je u 2008. realizacija određenog broja projekata koji su finansirani iz NIP-a tekla loše zbog nedovoljne tehničke pripremljenosti, ali da se nada da će ovim projektom biti prekinuta loša tradicija. Ona je objasnila da ministarstvo na čijem je čelu podržava projekte ovog tipa jer oni doprinose ekonomskom razvoju područja na kom se realizuju.

“Dva su simbola ovog mosta. Prvi je taj da Beograd najzad počinje da gradi mostove, a drugi simbol je da je izgradnja mosta tokom devedesetih finansirana od gradskih taksi”, rekao je Mrkonjić.

Potpuna obustava saobraćaja na putu M-21
26. avgust 2008. | 02:00

RUMA - Zbog izvođenja radova na interventnoj popravci nadputnjaka nad autoputem E 70, prelaz Ruma, u periodu od 28. avgusta od 9.00 časova do 31. avgusta do 12.00 časova doći će do potpune obustave saobraćaja preko nadputnjaka na putu M 21 deonica Ruma - Šabac.
Saobraćaj će se usmeravati na obilazne saobraćajnice i putne prelaze, prema postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji.

LOZNICA - Mada je Loznica, krajem prošle godine dobila status grada, njena deponija „daleko je od gradske“. Smenjivale su se vlasti do 5. oktobra dvehiljadite, i dve posle toga, a pitanje deponije uz mnogobrojna obećanja, ostalo je nerešeno.
U vreme vlasti DOS bilo je nagoveštaja da bi, tobože, smeće iz Loznice moglo da se lageruje u Sremskoj Mitrovici. Vlast kojoj je upravo istekao mandat, na sva zvaona najavljivala je da će biti izgrađena regionalna deponija. U međuvremenu, međutim, ni postojeća nije sanirana.
Svojevremeno je dva puta plaćen projekat za sanaciju deponije, ali radovi nikada nisu počeli. Kada će početi sanacija nove deponije, zavisi od naredne vlasti koja će prvo najverovatnije sprovesti primopredaju dužnosti u Javno-komunalnom preduzeću „Naš dom“. Dužnost direktora u tom javnom preduzeću, kako se može čuti, biće poverena SPS koja sa DS, G 17 plus, DSS i GG „Pokret za Loznicu“ čini novu vlast.
- Apsolutno smo saglasni da je pitanje deponije jedno od ključnih u našem gradu, utoliko pre što se nalazi na samom ulasku u grad - kaže Mihailo
Purić, narodni poslanik u Skupštini Srbije iz lozničkog kraja. - Deponija mora hitno da se reši, a mi ćemo da utvrdimo i zašto do sada to nije urađeno. Insistiraćemo da se vidi tačno kako je koje javno preduzeće radilo uključujući i JKP „Naš dom“.
Gradska deponija udaljena je jedva nekoliko stotina metara od prvih stambenih blokova. Svojevremeno, u vreme komunista, napravljena je neposredno uz „Klanicu“, uz samu rečicu Štiru koja protiče kroz Loznicu, i posle nekoliko stotina metara, uliva se u Drinu. Takvo stanje ostalo je sve do danas. Iz JKP „Naš dom“, uoči nedavne promene vlasti, u Loznici su nagoveštavali da je izrada projekta za sanaciju deponije pri kraju.
Kako nezvanično saznajemo za uređenje lozničke deponije i, eventualnu reciklažu otpada na toj lokaciji, zainteresovani su i mnogi strani partneri koji su poslednjih godina dolazili. Da bi ono bilo rešeno, kako stvari stoje, potrebna je, očigledno saglasnost političkih stranaka u Loznici koje sada imaju šansu više pošto su, uglavnom, sve u vlasti osim Nove Srbije i Srpske radikalne stranke.

Šabac - Posle dužeg vremena tokom leta uređeno je ili se uređuje svih 12 šabačkih vrtića. U vrtiću u prigradskom naselju Majur prvi put radi se temeljna rekonstrukcija celog objekta. Od hidroizolacije, promene krova, zamene podova kao i kompletnog enterijera. Zbog toga će vrtić "Majur" početi sa radom prvog oktobra, a dotle će deca biti smeštena u obližnjoj osnovnoj školi. U vrtiću "Pčelica" koji ima 1300 kvadratnih metara korisnog prostora, saniran je krov, električna instalacija, grejanje, urađena je kompletna kuhinja, dok su za bebi blok kupljeni novi pultovi . U vrtićima "Poletarac" i "Mladost" stavljeni su novi podovi i urađena je fasada. Do septembra biće završeni radovi i na preostalih osam vrtića: krečenje, popravka podova i sanitarnih čvorova... Radove obavljaju radnici iz Predškolske ustanove "Naše dete" uz angažovanje profesionalnih majstora, tesara, parketara, limara.
Za novi objekat 80 miliona
Za uređenje šabačkih vrtića iz gradskog budžeta izdvojeno je više od četiri miliona dinara. Novi vrtić na Triangli koštaće oko 80 miliona dinara a finansiraće se takođe iz budžeta. Za novu školsku godinu obaveznim programom obuhvaćeno je 1.334 predškolaca u 79 grupa.
-Najvažnije je da deca dobiju pristojne uslove za boravak , i naravno , da su bezbedna. Lokalna samouprava dala je prioritet uređenju naših vrtića jer je to najbolje ulaganje u budućnost. Sanacije objekata nisu rađene duže vreme, a u nekim vrtićima od njihove izgradnje. Posle dve decenije izgradiće se i novi vrtić, u naselju Triangla. Idejni projekat je završen, očekuje se dozvola za gradnju i u njemu će biti smešteno 200 dece. Planiramo i izgradnju centralne kuhinje u novoj industrijskoj zoini, jer to je jedan od najvitalnijih punktova za rad naše ustanove, kaže Marica Vuletić, direktor PU "Naše dete".
Inače u okviru ove ustanove radi 12 gradskih vrtića i 49 pripremnih predškolskih grupa na selu. Oko tri hiljade mališana pohađa ovu ustanovu. Međutim, trenutno ima čak 810 dece na čekanju, od toga 512 dece je rođeno 2006. i 2007. godine. Ohrabruje da ima sve više dece u Šapcu ali nedostatak smeštajnih kapaciteta je neuralgična tačka kako za roditelje tako i za lokalnu samoupravu. Pojedine grupe imaju veći broj dece od norme, ali na svaki način PU "Naše dete" pokušava da izađe u susret roditeljima. Jedan deo porodica u izuzetno je teškoj situaciji jer o deci nema ko da brine dok su roditelji na poslu, a za angažovanje drugih lica nemaju sredstava. Smeštaj u vrtiću sa kompeltnom brigom i kvalitetnom ishranom lokalna samouprava subvencioniše sa oko 70 dsto sredstava, tako da roditelji mesečno izdvajaju u proseku tri do četiri hiljade dinara. D. E.

NASTAVLJENI RADOVI NA DOMU ZA AUTISTIČNU DECU
Šabac- Posle nekoliko meseci zastoja u radovima na domu za autističnu i decu ometenu u razvoju iz Ministarstva rada i socijalne politike obećano je 24 miliona dinara za nastavak radova. Zgrada je dovedena pod krov, a sada su na redu zanatski radovi i instaliranje opreme. Prema obećanjima iz Centra za socijalni rad u Šapcu "Kuća dobre volje", sa 2.500 kvadratnih metara korisnog prostora, biće završena do kraja ove godine. Moći će da primi 40 lica na stacionarno lečenje i 30 lica u dnevnom boravku. Ovo je druga ovakva ustanova u Srbiji. Zapošljavaće 80 stručnih i drugih lica, a njihove zarade finansiraće Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Plac i sredstva za priključke obezbedila je Opština Šabac. D. E.

Decenija nemara
Šabac - U samom centru grada više od deset godina stoji nezavršena poslovno-stambena zgrada "Stari Navip". U vreme izgradnje prodat je veći broj stanova kao i lokala, ali sve je to sada samo betonska konstrukcija. Izvođač radova i vlasnik dela zgrade, "Izgradnja", prodata je pre dve godine iz stečaja, a jedan od suvlasnika trgovinsko preduzeće "Šabacpromet" takođe je otišlo u stečaj. Posle svega sve je kao i pre, a oko četiri hiljade kvadrata na veoma atraktivnoj lokaciji, zvrji prazno. Fasada služi za lepljenje plakata a nedavno je gorela i jedna od kupola i tom prilikom povređena su tri vatrogasca. Na ovoj lokaciji kvadrat poslovnog prostora košta do dve hiljade evra. Na suprotnoj strani ulice uveliko se radi hotel sa četiri zvezdice, tako da ova šabačka razglednica ima pun kontrast: betonski mastodont i luksuzni hotel. D. E.

Štab civilne zaštite Mačvanskog okruga u poslednjih mesec dana uništio 363 neeksplodirana ubojna sredstva.

Bio na nišanu avijacije NATO-a: železnički most preko Save kod Šapca Foto M. Mijušković

Šabac – U reci Savi, na dvadesetak kilometara uzvodno od Šapca, stručnjaci su locirali neeksplodiranu avionsku bombu zaostalu iz perioda agresije NATO-a. Nalazi se na dubini od 10 do 12 metara, a pretpostavlja se da se radi o laserski vođenom projektilu GBU-10, iz arsenala lovca bombardera F-16, koji je identičan onom koji se zario u dvorište u Ulici Bate Koena broj 20 u Šapcu, kada je bombardovana kasarna 18. maja 1999.

Za poslednjih mesec dana Štab civilne zaštite Mačvanskog okruga je u osam akcija na području Šapca, Bogatića, Vladimiraca, Koceljeve i Malog Zvornika uništio čak 363 neeksplodirana ubojna sredstva: ofanzivne i defanzivne ručne bombe, artiljerijske projektile, „zolje”, dinamite, privredni eksploziv, protivgradne rakete... Po količini ubojnih sredstava Šabac pripada rizičnijim gradovima u Srbiji, a otkrivene bombe i granate ne potiču samo iz devedesetih godina, već se pronalaze i zaostale granate iz Prvog i Drugog svetskog rata.

– Bomba u Ulici Bate Koena izvađena je godinu i po posle agresije NATO-a i uništena je na vojnom poligonu u sremskom selu Nikinci. Operaciju je započela ekipa stručnjaka iz Prve armije, a završio tim pukovnika Milančeta Zdravkovića iz tadašnjeg Saveznog ministarstva odbrane. GBU-10 bila je teška 907 kilograma, od kojih je bojeva glava nosila 430 kilograma eksploziva. Detonacija na poligonu u Nikincima čula se čak u Šapcu, a ostavila je krater dubine devet, a prečnika 12 metara – kaže za naš list načelnik Štaba civilne zaštite Aleksandar Stojković.

Prema njegovim rečima, pad pomenutog avio-projektila u Savu video je penzioner Ivan Kozenko koji godinama ribari u okolini. Uoči ovogodišnjeg plivačkog maratona Jarak – Šabac ekipa stručnjaka iz Ministarstva odbrane obišla je lokaciju i utvrdila da je bezbedna za plivače, pošto se nalazi oko 700 metara uzvodno od starta trke, ali i van takozvanog kanala, kojim plove brodovi.

– Možda je ovim projektilom gađan, pa promašen železnički most, a možda se i jedan od „fantoma” koji je ostavljao za sobom gust trag dima oslobađao opasnog tereta. Dok smo bili u čamcu iznad mesta gde je bomba pala u mulj signal na svim mobilnim telefonima se izgubio, što ukazuje da je sistem za navođenje ostao uključen. Uništavanje bombe u Savi mora se obaviti na licu mesta, a operacija neće biti nimalo jednostavna i zahtevaće desetak dana priprema – ističe Stojković.

Ljudi iz Štaba i juče su bili na terenu, u pocerskom selu Varna (potes Štitara), poljoprivrednik Milan Moskovljević prilikom oranja naišao je na minobacačku granatu kalibra 60 milimetara iz Drugog svetskog rata. Dan ranije u Malom Zvorniku, specijalizovana ekipa Ministarstva odbrane za vanredne situacije uništila je protivavionski projektil kalibra 70 milimetara, pronađen u reci na lokaciji Drinska stena, i još pet bombi „kašikara”.

– Jedna od vrlo komplikovanih akcija izvedena je pre dve sedmice u Ulici arhimandrita Stevana Jovanovića, gde je na licu mesta uništena bomba. Od četiri vezane „kašikare” koje je u dvorište porodične kuće bacio za sada nepoznati napadač, tri su eksplodirale, a jedna je od siline detonacije odletela preko puta ulice i pala na drugu kuću. Na sreću, ova bomba se nije aktivirala, posle čega je ekipa Ministarstva otklonila opasnost po građane priča Stojković.

Neeksplodirana „kašikara” pronađena je 18. juna i u Ulici Jovana Cvijića, na gradilištu „Merkatora”, prilikom izvođenja zemljanih radova. Na separaciji preduzeća „Interkop” u naselju Dumača, takođe nedavno, na elevatoru kojim se transportuje šljunak do drobilice bile su čak tri bombe „pokupljene” iz Drine.

Stojković ističe da su građevinske firme upoznate sa procedurom prilikom pronalaženja ubojnih sredstava, pa poslednjih godina ne samo da nije bilo ljudskih žrtava, već ni ozleda.

Miroljub Mijušković
[objavljeno: 19.07.2008]

ŠABAC - Gradska vlast u Šapcu za naredni, četvorogodišnji mandat planira više kapitalnih projekata. Na listi prioriteta je izgradnja naselja i sportsko-rekreativnog kompleksa na reci Savi. Na lokaciji Doma vojske nići će novi ultramoderni objekat koji bi trebalo da bude obeležje Šapca 21. veka, a biće rešen i problem parkiranja izgradnjom podzemne garaže.
- Šabac će konačno moći da odgovori zahtevima privrednog, političkog i kulturnog centra ovog dela Srbije, za šta smo stvarali uslove poslednjih osam godina - rekao je nedavno izabrani gradonačelnik Miloš Milošević, koji je obavljao funkciju predsednika opštine. - Projekti se izdvajaju po količini sredstava, ali i po dugogodišnjoj težnji Šapčana da grad izađe na reku.
Prema njegovim rečima, već uveliko traju pripreme za konačno uređenje prostora “Stari grad”. Ovde će se nalaziti kompleks zatvorenih i otvorenih bazena, što će omogućiti mnogo više života na reci i tokom zimskih meseci. Traje poziv arhitektama i urbanistima da dostave svoje viđenje bazena koji će obuhvatiti i rekonstrukciju zgrade gde je sada smeštena policija.
- Imajući u vidu da je MUP već spreman da gradi novu zgradu za svoje potrebe, ovaj objekat biće vraćen na korišćenje gradu. Ideja nam je da ga prepustimo mladima, njihovoj nedavno otvorenoj kancelariji i sportskim udruženjima. Značajna tačka razvoja jeste i stambeno naselje, koje, po Generalnom urbanističkom planu, može da bude izgrađeno na prostoru nekadašnje kasarne na Savi - kaže Milošević.
Traju pregovori sa vojskom oko pribavljanja zemljišta, a u toku je i izrada plana detaljne regulacije, što bi trebalo da omogući
prodaju prvih parcela već u toku 2009. godine. Isplaćena je i poslednja rata za kupovinu Doma vojske Srbije u centru, koji je koštao 57 miliona dinara.
- Ubrzo će biti oglašen konkurs za izradu arhitektonsko-urbanističkog rešenja, uklopljenog sa Trgom šabačkih žrtava i izgradnjom spomenika Jevremu Obrenoviću, koji će se nalaziti ispred novog objekta. Ovo je najvrednija lokacija koju grad poseduje, ali je neophodno ispoštovati i postojeću urbanističku matricu - objašnjava Milošević.
Projektom i materijalima, zdanje bi trebalo da odrazi modernu arhitekturu i da ubuduće predstavlja simbol novog doba Šapca. Objekat će imati 12 spratova, kako bi se po visini izjednačio sa soliterom na Cvetnom trgu.
Planirano je da ispod zgrade bude smeštena i podzemna garaža od 3.000 kvadratnih metara.

KOMUNALNO
Lokalna samouprava kupila je poslovnu zgradu i hangare nekadašnjeg DP “Mačva”, preko puta Poljoprivredne škole. Ovde će uskoro biti preseljeno JKP “Stari grad”, koje će konačno dobiti adekvatan prostor za smeštaj kamiona i mašina. S druge strane, grad će dobiti još jednu vrednu lokaciju kod autobuske stanice.

PARKIRANJE
- Glavni preduslov da Šabac bude centar ovog dela Srbije jeste rešavanje problema parkiranja, pa ćemo izgraditi još jednu podzemnu garažu ispod Trga šabačkih žrtava, kapaciteta 290 parking-mesta. Mislili smo da u pomoć pozovemo investitore koji će je sagraditi i jedno vreme eksploatisati. Garaža bi koštala tri miliona evra, ili 8.000 evra po garažnom mestu, ali ćemo konačnu odluku o načinu finansiranja doneti kada projekat bude gotov - kaže Milošević.
20.07.2008

28.07.2008
Zajednički projekti u Mačvanskom okrugu

Šabac - Najvažniji razvojni projekat za Mačvanski okrug je izgradnja autoputa od Rume do Šapca i Loznice koji će povezivati ovaj region sa Hrvatskom, odnosno Republikom Srpskom. Međutim, tek ekspertizom koju su inicirali Opština Šabac i Mačvanski upravni okrug došlo se do opravdanosti ovog projekta kod republičkih vlasti. Naime, JP "Srbija put" i nadležno ministarstvo baratali su ciframa od oko osam hiljada vozila koji prođu putem Ruma - Šabac tako da su pripremili projekat magistralnog puta sa tri trake ovom trasom. Ispostavilo se da ovim pravcem dnevno prođe više od 12.000 vozila što je preduslov za izgradnju pravog autoputa.
Na konferenciji za novinare dosadašanji načelnik Mačvanskog okruga Mihailo Purić, koji je nakon izbora za narodnog poslanika podneo ostavku na ovu funkciju, upravo je izgradnju autoputa naveo kao prioritet. Pored toga u Šapcu je osnovan Centar za ruralni razvoj za Mačvanski i Kolubarski okrug koji treba da doprinese značajnom rastu agrara kao najvećeg privrednog resursa. Uz to, od prošle godine radi i regionalni Centar za razvoj malih i srednjih preduzeća takođe za ova dva okruga. Mačvanski upravni okrug inicirao je i regionalni privredni sajam u Šapcu koji pored beogradskog i novosadskog treba da bude osnovni pokazatelj mogućnosti preduzeća iz zapadne Srbije.
Mihailo Purić naveo je da će se buduća saradnja sa evropskim zemljama odvijati prego regija a ne preko država, tako da moraju da se i zakonima urede prava okruga. On smatra da regionalizacija mora da se uredi na drugi način. Kao veliku manu postojećih podela na okruge, on navodi nekontrolisano korišćenje prirodnih dobara. Tako se nemilice vadi pesak i šljunak iz Drine i da za to niko ne odgovara, niti plaća, a drumovi se uništavaju pod teškim kamionima. Inspekcije su nemoćne, a država nije na pravi način uredila odnose u ovoj važnoj oblasti. Inače, Mačvanski okrug ima šest opština i dva grada, Šabac i Loznicu, sa ukupno 320.000 stanovnika. D. E.

zgradnja obaloutvrde u Mačvi
Zaštita od Drine
Mogao bi ostati "bez reke": Pavlovića most
Šabac - Bogatić - Za desetak godina Drina je odnela više od 200 hektara oranica i šuma u ataru sela Badovinci. Samo prošle godine izgubljeno je 60 hektara na potezu Kurtovića ade i Dubović tako da su se meštani obratili nadležnim organima jer bi se vrlo brzo i Pavlovića most našao na suvom, a Drina vratila u svoje staro korito.
Ovih dana radnici šabačkog vodoprivrednog preduzeća Podrinje i Regulacije iz Sremske Mitrovice započeli su izgradnju nekoliko napera i pregrada na najugroženijim mestima kao i na ušću Drine u Savu. Javno preduzeće Srbija vode finansiraće radove sa 30 miliona dinara. Direktor ovog preduzeća Veljko Dimitrijević ističe da se godinama ništa nije radilo na obaloutvrdi na Drini i da se u narednom periodu sistematski mora prići ovom problemu. U regulacione radove naredne godine u donjem toku Drine biće uloženo 200 miliona dinara. To je samo deo problema s kojima se suočavaju meštani sela Baovinaca, jer je zbog promena toka na suprotnoj strani Drine, u Republici Srpskoj, ostalo oko tri hiljade hektara oranica i šuma. Zasad nemaju većih problema oko prelaska državne granice, ali će verovatno i to jednom morati da se reši međudržavnim sporazumom. D. E.

Vesti iz urbanizma i novih projekata u Macvi