Godinama piju neispravnu vodu
Šabac -- Meštanima romskog naselja u Pocerskom Pričinoviću kod Šapca zabranjena je upotreba bunarske vode koju godinama piju, jer je hemijski i mikrobiološki neispravna.

Nakon obavljene analize, Zavod za javno zdravlje u Šapcu zabranio je upotrebu vode iz bunara, tako da meštani sada idu i po nekoliko kilometara do arteskih bunara ili kod komšija koji se snabdevaju vodom iz gradskog vodovoda. Za dugoročno rešenje problema potrebno je da i oni izdvoje deo sredstava.

Šezdesetak domaćinstava u Romskom naselju u Pocerskom Pričinoviću koristilo je vodu iz sopstvenih bunara, ne sluteći da je neispravna.

Tek kada je Zavod za javno zdravlje iz Šapca obavio analizu, ispostavilo se da je voda u svih 40 bunara neupotrebljiva za piće, objašnjava načelnik Centra za higijenu Vojislav Jovanović.

“Kada se radi o hemijskoj neispravnosti, u toj vodi nitrati su povećani čak do 20 puta. Istovremeno, voda je mikrobilološki neispravna jer ima bakterije fekalnog porekla”, kaže Jovanović.

Kako nije bilo mogućnosti da se kvalitet vode poboljša zbog prisustva zagađujućih materija, meštani su sada primorani da se snalaze.

“To niko nije znao, da je nije za piće, niti za upotrebu”, kaže jedna meštanka. Njena komšinica potvrđuje da su tu vodu pili dok lekari nisu došli i rekli da je neispravna za piće.

Romi koji ovde žive žale se da moraju i po nekoliko kilometara da idu po vodu koja je ispravna.

“Mi smo sa sela i moramo da idemo dva kilometra po vodu”, žali se jedna meštanka.

Na samo nekoliko stotina metara od ovog naselja, domaćinstva su priključena na gradsku vodu.

U mesnoj zajednici kažu da je za vodonabdevanje Romskog naselja potrebna investicija u kojoj bi osim grada učestvovali i budući korisnici gradske vode.

Meštanin Mile Golubović očekuje neke olakšice u tom slučaju. “Mi smo za to da nam se omogući da platimo na rate da nam se uvede voda”, predlaže on.

Ukoliko inicijativa za priključenje na gradski vodovod ne uspe, zabrinuti za zdravlje svojih porodica, meštani najavljuju radikalnije mere kako bi nadležnima skrenuli pažnju na njihov problem.

VIDEO LINK http://blip.tv/play/hKYmga_DTwI

Porast narkomanije u Šapcu
I dečaka od 12 godina lečili od heroinske krize
Šabac - Blizu 300 zavisnika od narkotika registrovano je na Odeljenju psihijatrije u šabačkoj Opštoj bolnici, a godišnje lekari zabeleže 70 novih zavisnika. Prema procenama lekara, broj zavisnika od narkotika u gradu deset je puta veći. Zbog niskih cena droge, sve je niža starosna granica zavisnika, o čemu govori slučaj dvanaestogodišnjaka koji je na psihijatriji u Šapcu lečen od heroinske krize.

Šapčanka V. K. majka je narkomana koji je u nekoliko navrata bio na odvikavanju od heroina. Da joj je sin zavisnik, saznala je pre šest godina i to za vreme ispijanja jutarnje kafe.
- Odjednom je počeo da se grči, a onda je pao sa stolice na kojoj je sedeo. Skočila sam, nisam znala šta se mu se dešava, a užas je usledio kada mu je pena izbila na usta! U Hitnoj pomoći mi je priznao da koristi trodone godinu dana. Zbog tih tableta je dobio epi napad. Od tada traje moja borba s njim. Tablete su mu brzo dosadile, pa je prešao na heroin. Mnogo puta smo razgovarali o odvikavanju i isto toliko puta je počinjao, pa prekidao. Jednom je hteo da se skine „na suvo”, iza zaključanih vrata svoje sobe. Treći dan je polupao prozore i pobegao iz stana - priča V. K. za „Blic” i dodaje da je suočena sa osudama okoline zbog stanja u kojem joj se sin nalazi.
Njen sugrađanin M. P. (33) kaže da je trenutno „čist”. Nada se da će ovoga puta odoleti iskušenju. Zato većinu vremena provodi u selu, na porodičnom imanju. Posao ne može da nađe jer poslodavac brzo sazna da je imao problema sa drogom i zakonom, budući da je više puta privođen zbog posedovanja i preprodaje narkotika.
- Teška je fizička kriza, ali nije ništa u poređenju sa onim što dolazi posle nje. Što se više trudite da ne razmišljate o tome, uvek nešto izazove želju da nabavite još jedan „kvoter”. Setim se, recimo, kako sam se osećao „urađen” i to mi je dovoljno za povratak. Da li me plaši smrt od overavanja? Da neko od nas o tome razmišlja, ne bismo se ni vraćali iglama - kaže M. P.
Ponuda narkotika na šabačkim ulicama je velika, a cene više nego pristupačne. Četvrtina grama heroina, popularno nazvana „kvoter”, košta 600 dinara. Stručnjaci upozoravaju da dileri tako privlače sve mlađe zavisnike.
- Prošle godine registrovali smo 70 novih narkomana. Među njima najviše je maloletnika. Ovo nije pravi broj zavisnika u našem gradu, tako da zvaničan broj registrovanih množimo sa deset kako bismo dobili realniji broj. Dodatni problem u utvrđivanju broja narkomana predstavljaju i povremeni uživaoci droge - kaže dr Boris Jovanović, psihijatar u Opštoj bolnici u Šapcu, i dodaje da je u toku osnivanje timova koji će se baviti edukacijom i borbom protiv bolesti zavisnosti, u čemu imaju podršku i lokalne samouprave.
Da je stanje alarmantno pokazuju sve učestaliji smrtni slučajevi od predoziranja. Prema rečima dr Jovanovića, svakog meseca do njega dođe vest da je neko od njegovih pacijenata preminuo. Pored toga što je jeftina, droga je i prljava, pa se tako heroin razređuje sa talkom, mišomorom, šećerom, pa čak i sa mrvljenim staklom.
Lekovi za odvikavanje, takozvani blokatori koji se koriste u medicinskim ustanovama, skupi su i nisu registrovani za upotrebu u našoj zemlji.

Policija podnela 100 krivičnih prijava
Prema podacima šabačke policije, od početka godine podneto je 100 krivičnih prijava protiv osoba koje su prodavale drogu, što je u poređenju sa istim periodom lane manje za oko 20 odsto. U akcijama policije zaplenjeno je 13 kilograma marihuane, blizu kilogram heroina, 119 grama kokaina i skoro 400 komada amfetamina. Upućeni kažu da ovo nije prava slika stanja na šabačkim ulicama jer su se dileri izveštili i razradili nove načine preprodaje droge.

U Mačvi ne jenjava zarazna bolest
Mesečno oboli deset osoba od tuberkuloze

Šabac - Antituberkulozni dispanzer u Šapcu do 1. septembra registrovao je 57 novoobolelih od tuberkuloze, od kojih je trenutno desetoro ljudi smešteno u izolaciju. Prošle godine registrovano je 85 slučajeva. Epidemiolozi kažu da će zbog ekonomske krize ova i sledeća godina biti kritične kada je u pitanju širenje ove zarazne bolesti, a posebno su ugrožene opštine Vladimirovci i Koceljeva.

- Siromaštvo ljudi je najčešći uzrok ove bolesti. U opštinama Koceljeva i Vladimirci, gde privreda skoro i da ne postoji, ljudi nemaju dovoljno novca za hranu, a kuće u kojima žive najčešće su pune vlage. Zamislite kako njima zvuči kada im pričamo o pravilnoj ishrani i higijeni kao preventivi od obolevanja od tuberkuloze, a ne mogu sebi da priušte ni osnovne uslove za život - kaže dr Dragana Radojičić, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje u Šapcu. Ona dodaje da je u Koceljevi u poslednje dve godine došlo od značajnog porasta obolelih i to potkrepljuje činjenicom da je 2007. registrovano šestoro obolelih, dok je prošle godine taj broj porastao na 13 osoba.
I u opštinama Bogatić i Ljubovija za godinu dana tuberkuloza se proširila. Slično je i u Šapcu, gde je u istom periodu registrovano 15 novih slučajeva.
- Smatrali smo da će do 2000. godine tuberkuloza biti iskorenjena, međutim i u ovom veku ona predstavlja veliki problem. Posebno je ugrožen Mačvanski okrug jer je u neposrednoj blizini Bosne i Hercegovine, gde slučajeva tuberkuloze ima sve više - kaže dr Miroslava Polić, pneumoftiziolog u šabačkoj Opštoj bolnici i dodaje da je veliki broj onih koji se iznova razbolevaju jer kod kojih nije završena prvobitna terapija.
- Lečenje obično traje od šest do osam meseci, međutim dešava se da pacijent pre ovog roka prekine terapiju. Tako zalečen postane prenosnik zaraze, a prvi na udaru su članovi njegove porodice - objašnjava Polić.
Stručnjaci ističu da su romske zajednice, zatvorenici i psihijatrijski bolesnici grupe na koje obraćaju najveću pažnju budući da među njima najčešće dolazi do prenošenja zaraze. Iako ATD u Šapcu godinama intenzivno radi na edukaciji stanovništva, teško se bori sa predrasudama.
- Pojam „jeftika” i dalje je aktuelan. Naš čovek često misli da je veća sramota ako ima tuberkulozu nego neku neizlečivu bolest. Zato ćute i od sramote šire zarazu. Takvih primera ima mnogo u našem okrugu - priča dr Miroslava Polić i dodaje da za pregled u ATD nije potreban ni uput ni zakazivanje, već samo knjižica.
Na grudno odeljenje u Opštoj bolnici u Šapcu dolazi najviše ljudi starijih od 65 godina. Ne žele javno da pričaju o svojoj bolesti, a medicinske sestre kažu da njihovo stanje dodatno pogoršava nedisciplina.
- Oporavak ne zavisi samo od terapije koju je propisao lekar. Imamo muke sa njima da ih ubedimo da moraju da se pridržavaju saveta lekara. Kad terapija počne da deluje, pomisle da im je bolje, pa znaju da se iskradu iz sobe da, na primer, zapale cigaretu - priča nam jedna od medicinskih sestara sa odeljenja.

Simptomi bolesti liče na grip
Simptomi tuberkuloze liče na grip koji prati uporan kašalj i nagli gubitak težine. Prenosi se vazduhom, a jedan oboleli može da zarazi još desetoro ljudi. Razvoju tuberkuloze doprinosi slab imunitet, skromna ishrana, loša lična higijena, a širi se u siromašnim sredinama.

Broj obolelih od tuberkuloze
opština 2007. 2008.
Šabac 46 61
Loznica 37 25
Bogatić 19 22
Vladimirci 11 13
Koceljeva 6 13
Krupanj 13 10
Ljubovija 14 15
Mali Zvornik 5 -

Učestala oboljenja bubrega u Šapcu
Zbog loše vode za piće završe na dijalizi
ŠABAC - Od 105 pacijenata koji u Šapcu dolaze na dijalizu, čak polovina njih pati od endemske nefropatije, za koju se sumnja da je izaziva loša voda za piće. Iako istraživanja o povezanosti ovog oboljenja traju decenijama, još nije pronađen dokaz da je krivac voda iz bunara i lokalnih vodovoda, ali u prilog tome govori činjenica da samo desetak pacijenata na dijalizi nije iz mačvanskih sela.

U Zavodu za javno zdravlje u Šapcu kažu da deset godina pokušavaju da pronađu vezu između oboljenja bubrega i kvaliteta pijaće vode u Mačvi, ali da ona nije otkrivena. Dr Vojislav Jovanović, načelnik Sektora za higijenu, tvrdi da se voda na ovom području ne razlikuje od kvaliteta vode u drugim delovima Srbije, ali priznaje da se kontrole bunara u seoskim domaćinstvima rade samo po pozivu.
- Majka mi je mlada umrla kad sam bio dete. Bila je rodom iz Crnobarskog Salaša. U ono vreme nismo znali uzrok, a slušao sam priče da su i njen otac i majka takođe umrli mladi. Godinama su me mučili bubrezi, a od prošle godine sam osuđen na dijalizu. Lekari kažu da je kod mene otkrivena bolest zbog koje se suše bubrezi. Ispitivali su me da li je još neko iz porodice imao ovu bolest, pa su za smrtne slučajeve u mojoj familiji pretpostavili da je uzrok isto oboljenje od kog i ja bolujem. Ima mnogo ljudi iz mog kraja sa istom bolešću. Pričaju da je to zbog ukrštanja podzemnih voda u nekim delovima Mačve - priča šezdesetdvogodišnji Milenko iz Badovinaca.
Prema rečima dr Vladimira Dobrkovića, interniste nefrologa u šabačkoj Opštoj bolnici, Mačva pripada području za koje je karakteristično obolevanje od endemske nefropatije - hronične upale koja dovodi do prestanka rada bubrega.
- Tačan uzrok ovakvog masovnog obolevanja bubrega još uvek nije poznat, ali se od početka sumnja da je uzročnik pijaća voda. Ovome u prilog govori podatak da od endemske nefropatije jednako obolevaju i starosedeoci ovih područja i doseljenici. Tokom dugogodišnjeg ispitivanja otkriveno je da je u Srbiji endemska nefropatija raširena u slivovima reke Save, Drine, Kolubare i Morave. Pacijenti kod kojih je otkrivena endemska nefropatija dolaze iz Mačvanskog Prnjavora, Crnobarskog Salaša, Klenja, Očaga i Badovinaca - kaže dr Dobrković i dodaje da mu nije poznato da su u Mačvi u poslednje dve decenije rađena ozbiljnija istraživanja o uzrocima ove bolesti.
- Decenijama ova, kako je neki nazivaju, misteriozna bolest bubrega hara po selima Mačvanskog okruga. Ni loznički kraj, odakle sam ja, nije pošteđen. O ovome mi je svojevremeno pričao i jedan doktor dok sam služio vojsku u Splitu. Kada je saznao odakle sam, pričao mi je da, pored same Mačve, i sela Kozjak, Straža, Donji i Gornji Dobrić, imaju lošu vodu zbog koje obolevaju bubrezi - priča Milan Pajić iz Jadranske Lešnice. Zbog čestih slučajeva endemske nefropatije, ova sela lozničkog kraja povezana su na gradski vodovod kako bi se smanjio rizik u slučaju da je voda uzročnik bolesti.
Nedavno je u mačvanskom selu Sovljak rađena analiza vode u osnovnoj školi. Utvrđeno je da nije za piće, pa je roditeljima rečeno da deca od svojih kuća donose vodu. Bunare odakle se meštani ovog sela snabdevaju niko nije kontrolisao, pa se mnogi pitaju da li je i ona bezbedna.

Usporeno lečenje u lozničkoj bolnici
Mesecima čekaju operaciju katarakte
LOZNICA - Pacijenti u Loznici operaciju katarakte čekaju mesecima. Glavni razlog odlaganja je nedostatak sočiva za ugradnju, ali i to što u ovoj bolnici samo jedan hirurg obavlja operaciju katarakte. Trenutno su na listi čekanja 102 pacijenta, a poslednji na listi doći će na red tek u septembru. U lozničkoj bolnici nema ni rendgenologa, pa snimanja skenerom obavlja lekar koji je u penziji.

Kako kaže dr Nebojša Koščica, zamenik direktora Zdravstvenog centra „Dr Milenko Marin“ u Loznici, pacijenti na operaciju katarakte dugo čekaju zbog otkazivanja tendera za nabavku sočiva za sve zdravstvene centre.
- To se desilo prošle godine, a dešava se i ove, tako da je zbog toga formirana tolika lista. Činjenica je da je problem i u nedostatku kadra jer operaciju katarakte obavlja samo dr Aleksandar Isaković. Nabavka sočiva samo je dodatno pomerila naše planove, ali na to nismo mogli da utičemo kao ustanova - objašnjava dr Koščica.
Operacija katarakte novom metodom počela je u lozničkoj bolnici u junu 2007. godine, zahvaljujući opremi koju je nabavilo Ministarstvo zdravlja. Prema rečima oftalmologa dr Aleksandra Isakovića, sedmično se obavi deset operacija katarakte. Dva puta sedmično operiše se po pet pacijenata, ali veliki broj ljudi, koji čekaju na ovaj zahvat, ne jenjava od prvog dana kada je krenula primena ovakve metode.
Čekanje na operaciju katarakte nije jedini problem za pacijente ove bolnice. Na pregled skenerom trenutno čekaju 73 pacijenta.
- U našoj ustanovi trenutno radi samo jedan rendgenolog, dr Srbislav Marković, koji je u penziji, ali zbog nedostatka kadra on radi po ugovoru o delu već nekoliko godina. Rendgenolog dr Vesna Vasić, koja je bila i načelnik rendgenološke službe, prošle godine je napustila našu ustanovu, ali i ona radi po ugovoru o delu i dosta nam pomaže jer radi mamografije i čita snimke skenera. Tri naša lekara su trenutno na specijalizaciji za rendgenologiju i očekujemo da će je jedna od doktorki završiti do leta i početi da radi skener i mamografiju. Tada bi i gužve trebalo da budu manje - kaže dr Koščica.
Redovne gužve su i u službi opšte medicine i kako kažu u bolnici, koliko god lekara da ne radi, one se ne smanjuju.
- Dosta je penzionera, a služba delom pokriva i nezaposlene jer nisu više u medicini rada. Uglavnom nema mnogo žalbi na rad ove službe - kaže dr Koščica i dodaje da na gužve utiče i to što se veliki broj građana nije opredelio za svog lekara.
- Procentualno, na nivou Srbije, nalazimo se u sredini, ali ipak daleko od idealnog broja koji treba da bude iznad 90 odsto onih koji su izabrali svog lekara. Između 35 i 40 odsto pacijenata u Loznici opredelilo se za izabranog lekara, a to dodatno stvara gužve u čekaonicama. Institucija izabranog lekara je i postavljena radi dobrobiti pacijenata, a ne radi lekara - kaže dr Koščica.

Leče 200.000 ljudi
U lozničkoj bolnici se u toku godine leči blizu 12.000 pacijenata. Hirurške službe za godinu dana obave preko 4.000 operacija, dok se u službi hemodijalize izvrši preko 9.000 dijaliza, a u porodilištu se obavi preko 1.000 porođaja. Loznički Zdravstveni centar pruža zdravstvenu zaštitu svim stanovnicima iz opština Mali Zvornik, Krupanj i grada Loznice, a bolničko lečenje i građanima opštine Ljubovija. To je područje Podrinja sa blizu 150.000 stanovnika. Za određene dijagnostičke usluge i operacije u ovoj bolnici javljaju se i građani susednih opština Mačvanskog okruga, ali i iz Republike Srpske, tako da više od 200.000 građana gravitira lozničkom Zdravstvenom centru.

Pomoć duševnim bolesnicima

ŠABAC - Na odeljenju psihijatrije u šabačkoj Opštoj bolnici već nekoliko godina postoji dnevna bolnica, kroz koju svakog dana prođe u proseku oko 25 pacijenata.

- Naši pacijenti dođu ujutru zbog radne terapije i druženja. Depresivne osobe imaju često i asocijalno ponašanje, pa im je dolazak u dnevnu bolnicu jedina mogućnost za druženje - objašnjava dr Ljiljana Stanimirović.

- Odavno pokušavamo da im obezbedimo bolje uslove i napokon smo uspeli da dobijemo veći prostor. Kada se radovi završe, imaćemo tim lekara psihijatara, medicinskih sestara, defektologa, psihologa, terapeuta i, po potrebi, socijalnog radnika. Cilj je da što više smanjimo medikamentnu terapiju, a više se posvetimo ostalim metodama lečenja, a imaćemo više vremena za psihoterapiju i individualni rad sa pacijentima. Imaćemo uslova i za grupnu terapiju, na kojoj će pacijenti sa problemima u međusobnom razgovoru shvatiti da njihov problem nije jedini i najveći. Želimo da dobijemo složeniju službu primerenu potrebama naših pacijenata - najavljuje Stanimirovićeva.
Ona ističe da žele da se smanji boravak bolesnika u zatvorenom prostoru, odnosno klasičan bolnički tretman. U dnevnu bolnicu će dolaziti i pacijenti koji se leče od bolesti zavisnosti, kojih je sada oko 200.

У ОПШТОЈ БОЛНИЦИ

СЛУЖБА УРГЕНТНОГ ПРИЈЕМА
У Општој болници у Шапцу, у понедељак је почела са радом Служба за пријем и збрињавање ургентних стања.

У циљу што бољег збрињавања пацијената и ефикасније дијагностике, у Служби ургентног пријема на располагању су мини операциона сала, РТГ кабинет, ултразвучна и лабораторијска дијагностика, гипсаона као и све специјалистичке амбуланте хируршког блока.

У свом саставу, служба ће имати пет лекара и петнаест медицинских сестара, с тим што ће по потреби послове обављати и специјализанти других служби болнице.

ŠABAC - Kroz Savetovališe za zarazne bolesti Zavoda za javno zdravlje, od početka godine, prošlo je više od 90 osoba. Malo ili mnogo, tek, formirano je na inicijativu Ministarstva zdravlja, u maju 2006, i u njemu se može obaviti dobrovoljno, poverljivo i besplatno savetovanje i testiranje na četiri opasne, polno prenosive bolesti: hepatitis B, hepatitis C, HIV i "hlamidiju".
Specijalista epidemiologije Centra za kontrolu i prevenciju, dr Violeta Rakić, kaže da je od januara otkriveno dvoje novoinficiranih HIV virusom, dok je u prethodne dve godine zabeležena po jedna osoba. Ipak, množenjem sa deset do 12, dobio bi se realan broj zaraženih. Sagovornica "Novosti" ističe da su - pored HIV infekcije - i te kako opasni i hepatitisi B i C, jer oba virusa "vole" jetru, dok bakterija hlamidija izaziva sterilitet.
- Da bi se neko testirao ne mora da kaže ni jedan podatak o sebi. Sve je anonimno i pod šifrom, a iz jednog seruma besplatno se rade analize na ove četiri bolesti, što bi u nekoj privatnoj klinici koštalo oko 10.000 dinara. Svrha je da se testiraju osobe koje su u sebi prepoznale određeni oblik rizičnog ponašanja, bez obzira da li je u pitanju intravensko uzimanje narkotika ili seksualni odnos bez zaštite - objašnjava dr Rakić, koja je na ovu temu govorila i na nedavnoj javnoj tribini "Mladi i polno prenosive bolesti".
Specifični simptomi prisustva HIV virusa u organizmu, u takozvanom periodu "prozora", mogu biti neznatno povišena temperatura neodređenog uzroka, upala limfnih žlezda u preponskom delu ili kašalj. Mlada i zdrava osoba često im ne pridaje važnost,
a promene posle nekog perioda nestaju.
Najagresivniji je, saznajemo, ipak hepatit B, jer je dovoljna i najmanja količina infektivnog materijala, a on se može preneti putem krvi, nezaštićenog odnosa ili sa majke na dete. Za ovu bolest postoji vakcina, za razliku od hepatitisa C koji se leči čuvenim "Pegazom", a mesečna terapija košta hiljadu evra. U lancu prenosivih bolesti sledi HIV. Terapija postoji i dobra je, ako je to za neku utehu.
Dr Rakić naročito upozorava da se, još devedesetih godina prošlog veka, u ratom zahvaćenoj Bosni pojavila takozvana "droga silovanja", koja izaziva retrogradnu amneziju. Proširila se i na naše područje, a pogubna je jer se tokom njenog dejstva po pravilu dešava polni odnos bez zaštite sa jednom ili više osoba.
Šabački srednjoškolci ispričali su kako sumnjaju da je ovaj narkotik prošlog vikenda sipan u piće dečaku u jednoj diskoteci u centru grada, ali ovu informaciju niko nije mogao ni da potvrdi, ni da demantuje.

RIZIČNO TETOVIRANJE
JEDAN od načina prenošenja virusa je i sve prisutnije tetoviranje. Mladi svedoče da im vlasnici "ordinacija", pre intervencije, traže da potpišu saglasnost o preuzimanju rizika, što je krivično delo jer se obično radi o maloletnim osobama, a veliko je pitanje i da li su igla i rastvor za tetoviranje sterilni.

ŠPRIC
NIJE nikakva novost da, na skupovima mladih, špric sa psihoaktivnom supstancom "šeta" od jedne do druge osobe, što je siguran put do infekcije, a istraživanja govore da je 70 odsto intravenskih narkomana zaraženo hepatitisom C.

Наш суграђанин Зоран Миленковић Окац (48) више од 30 година добровољно даје крв. До сада, како се обично каже, течност која живот значи, дао је добровољно 70 пута. Први пут то је урадио као средњошколац. Задњи пут, пре пар дана.

- Први пут сам слагао да сам пунолетан, а било је “паметно” и избећи који час у школи - уз осмех прича Окац.

Мећутим брзо је схватио да ваља помоћи унесрећеним и сваки следећи пут давао је крв са истом свешћу и намером. За своју хуманост добио је и двадесетак признања, али најдража су му ручни сат од Црвеног крста…

Nova linija za laktuloza sirupe u „Hemofarmovoj" firmi „Zorka Farma" proizvodiće godišnje 2,5 miliona jedinica, što je uvećanje obima proizvodnje ove šabačke firme za pet odsto, saopštio je juče „Hemofarm".

Laktuloza sirupi iz „Zorka Farme" biće plasirani u sve zemlje Evropske unije.

Direktor kompanije „Zorka Farma" Dragan Tošić rekao je da je to prvi proizvod „Štada grupe" čija je proizvodnja kompletno prebačena u ovu „Hemofarmovu" firmu-ćerku.

- U Šabac je dopremljena i celokupna proizvodna oprema iz Holandije. Uporedo, radilo se i na proizvodnji PET ambalaže - rekao je Tošić.

Predsednik „Hemofarma" Miodrag Babić rekao je da, od kako je vršačka kompanija preuzela „Zorka Farmu", u rekonstrukciju i proširenje proizvodnih pogona, kao i za uvođenje GMP standarda uloženo je 39,5 miliona evra, čime je prevaziđena ugovorna obaveza od 27 miliona evra.

- Više od milion evra uloženo je u rekonstrukciju pogona, instalaciju opreme, nabavku linije za proizvodnju PET ambalaže - rekao je Babić.

Investiranjem „Hemofarma" od preuzimanja 2002. godine, obim proizvodnje „Zorka Farme" se sa 19 miliona povećao na 52 miliona pakovanja godišnje, koliko će biti do kraja ove godine.

Спремно 32.000 вакцина
Припреме за сезону грипа су у пуном јеку. Према подацима добијеним из Завода за јавно здравље у Шапцу, овој институцији нису још испоручене вакцине, али су вакцине испоручене у неке домове здравља у Мачванском округу. За територију округа спремљено је око 32.000 вакцина и очекује се да добављачи доставе вакцине до свих домова здравља до краја ове недеље.
Имунизација ће почети од трећег новембра, а према речима прим. др Драгутина Марковића, специјалисте епидемиологије и начелника Центра за превенцију болести Завода за јавно здравље у Шапцу, први грип се очекује половином децембра, а у марту се очекује јачи удар грипа, због лошије исхране и мутације вируса у току зиме. Време потребно за стварање имунитета на грип је око три недеље, тако да почетак имунизације заказан за почетак новембра представља оптимално време.
Садашње временске прилике и честе промене температуре погодују вирусним прехладама и оне представљају увод за грип у епидемијској форми,

PODACI POKAZUJU DA MALIŠANI U LOZNIČKOM KRAJU SVAKODNEVNO MORAJU DA UDIŠU DUVANSKI DIM
Pasivno popuše pola kutije cigareta

LOZNICA - Procene stručnjaka pokazuju da svaki mališan dnevno unese toliko duvanskog dima kao da je popušio pola paklice cigareta, a zvanični podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da u svetu svako treće dete trpi duvanski dim i tako neminovno postaje pasivan pušač. Preventivni centar lozničke zdravstvene ustanove „Dr Milenko Marin“ već godinama prati ovu problematiku, a istraživanja na teritoriji opštine govore da je procenat pušača u blagom opadanju u odnosu na pre deset godina.

- Zdravstveni radnici Preventivnog centra su u toku prvog polugodišta započeli edukaciju učenika petog razreda osnovnih škola o štetnosti duvanskog dima. Do sada smo obišli deset škola, a i ostale će biti obuhvaćene u narednom periodu. Predavanjima je obuhvaćeno oko 700 učenika u 32 odeljenja i među njima zasada nema pušača. Međutim, samo 31,76 odsto učenika petog razreda živi u sredini bez duvanskog dima jer su roditelji ispitivanih učenika u velikom procentu konzumenti duvanskih proizvoda. Očevi su zavisnici od duvana u 41 odsto, a majke nešto manje, u 38,32 procenta ispitivanih učenika petog razreda lozničke opštine, kaže primarijus dr Nada Đurić, načelnika preventivne službe lozničkog Zdravstvenog centra.

U isto vreme, ova službe je istraživala pušačke navike zaposlenih u osnovnim školama na teritoriji lozničke opštine.

- Ako se uporede podaci od pre desetak godina, došlo je blagog smanjenja broja korisnika duvanskih proizvoda. Nastavno osoblje još robuje pušenju duvana u 32,68 odsto, njih 186 ili svaki treći nastavnik od 569 ispitivanih. Najviše pušača je u osnovnoj školi u Dragincu i Tršiću, po 50 odsto, a najmanje u Lešnici i Brezjaku, ispod 20 procenata. Kada je u pitanju nenastavno osoblje, pušenje je prisutno u većem procentu 33,90 odsto. Najmanje je pušenje zabeleženo u Lešnici u OŠ „Petar Tasić“, 17 odsto, dok je najviše pušača u Klupcima u OŠ „Dositej Obradović“, 70 odsto i OŠ „Vuk Karadžić“ u Loznici 61 odsto. U odnosu na 2001. godinu, rezultati govore da je pušenje smanjeno za oko pet procenata, kaže dr Đurić.

ŠABAC - Psihijatri Opšte bolnice u Šapcu, na programima odvikavanja, trenutno imaju dvadesetoro patoloških kockara, a da bi se dobila realna slika, ovaj broj trebalo bi pomnožiti sa tri ili, čak, sedam. Jer, stručnu pomoć zatraži tek desetak odsto ovih zavisnika - uglavnom na insistiranje porodice - dok ostali obično izgube imovinu, ogreznu u kriminal, posegnu za alkoholom, a skloni su i suicidu.
U najužem šabačkom gradskom jezgru, sportske kladionice, kockarnice i igraonice, nalaze se na svakom ćošku. Radno vreme je "non-stop", a ponuda i više nego raznovrsna. Pored odraslih, međutim, u njima se mogu sresti i maloletnici, pogotovo srednjoškolci, a tek na pojedinim objektima istaknuto je upozorenje: "Zabranjeno klađenje osobama mlađim od 18 godina". Nismo, međutim, uspeli da saznamo da li mlade zaista i legitimišu.
Načelnik Službe psihijatrije Opšte bolnice u Šapcu, dr Vladimir Jekić, objašnjava da upravo laka dostupnost igara na sreću predstavlja pogodno tlo za nastanak patološkog kockanja kod osoba koje to ne bi postale. Da bi se zavisnost razvila, potrebno je da prođe i više od osam godina, s obzirom na to da se u početku kocka iz želje za opuštanjem, bez ikakvog moranja ili motiva za zaradom.
- Patološki kockar prepoznaje se po gajenju nerealne nade. Zaokupljen je igrom i neprestano planira sledeću. Da bi dostigao neophodno uzbuđenje, počinje da povećava uloge. Kao i kod svake zavisnosti, pokušava da se kontroliše, ali se javljaju napetost, nervoza i razdražljivost. Po najnovijim klasifikacijama u psihijatriji, ovo ponašanje svrstava se u takozvane poremećaje kontrole impulsa - objašnjava dr Jekić.
Patološko kockanje slično je zavisnosti od
psihoaktivnih supstanci. Dalji put vrlo je predvidiv i nastavlja se "jurenjem gubitaka", jer zavisnik konstantno pokušava da nadoknadi izgubljeno - srljajući u novi i veći krah. Da bi sakrio koliko se zapleo, počinje da laže i obmanjuje članove porodice...
- Ubrzo se upušta i u krivična dela. Obično su to falsifikovanja, prevare, pronevere novca i različite malverzacije, što dovodi do gubitka posla. Među Šapčanima imamo primere da porodica, vraćajući dugove, ostane bez novca i imovine. U pitanju su veliki iznosi, kojima kamata stalno raste, a kreću se od 7.000 do čak 60.000 evra - ističe dr Jekić.
Po njegovim rečima, u fazi očajanja, kockar se lagano izoluje, obično zapostavlja decu i ispoljava agresivnost prema bračnom partneru. Bliske osobe, radna sredina i poznanici ga osuđuju, pa postaje napet, depresivan i često sklon samoubistvu.
- U ovoj fazi, patološki kockar verovatno će pribeći i težem kriminalnom ponašanju. Postoje podaci da se kriminalom bavi od 21 do čak 85 posto ovih zavisnika, pri čemu se osobe ženskog pola često odaju i prostituciji. Koliko je oblik zavisnosti težak, govori primer jednog pacijenta koji je ugrabio priliku da pobegne od kuće, a pronađen je kako "užarenog" pogleda, istovremeno igra na dva poker aparata - zaključuje dr Vladimir Jekić.

KOMPJUTERSKE IGRICE
NOVI oblici patološkog kockanja postale su i kompjuterske igre. Deca od 13 godina, i nešto starija, počinju da se igraju noću - sve do ranih jutarnjih sati - pa izostaju iz škole, a često prelaze i na vanredno obrazovanje.
Često i sami vlasnici igraonice "kreditiraju" takozvanog talentovanog igrača, a on im, zauzvrat, dovodi masu drugih.

Čekajući pogodniju klimu
Šabac - Nekolicina građana obratila se medijima zbog otkazivanja unapred zakazanih hirurških intervencija u šabačkoj bolnici. Iako je i ranije tokom letnjih meseci bio smanjen broj operacija, ovoga puta učinjen je drastičan korak da se rade samo urgentni slučajevi. Direktor Opšte bolnice dr Goran Maletić izjavio je za TV Šabac da je takvu odluku donela uprava bolnice zbog klimatskih uslova jer rane teže zarastaju a može doći i do neželjenih komplikacija. Međutim, primer bolnice u Sremskoj Mitrovici pokazuje da se operacije obavljaju u nešto smanjenom broju zbog godišnjih odmora medicinskog osoblja ali ne i da se sve tzv."hladne operacije" odlažu.
S druge strane, gradom kolaju priče da se radi i o ličnom obračunu direktora bolnice, dr Maletića, koji je na to mesto došao kao kadar DSS, i bivšeg diretkora Medicinskog centra, dr Slobodana Mirkovića, koji radi kao hirurg i koji je nedavno izabran za predsednika Gradske skupštine. U jeku prethodne izborne kampanje, 2007. godine, dr Mirković je naprasno smenjen a da čudo bude veće u Upravni odbor izabrani su mahom predstavnici DSS. Na nedavnim izborima DSS, zajedno sa NS, imala je manje od devet odsto glasova. U Gradskoj skupštini DSS ima pet odbornika koji su tu došli posle velikih sukoba u ogranku ove stranke koju predvodi dr Maletić.
Za sada još uvek nema promena u Upravnom odboru kao i na čelu šabačke bolnice iako su se političke prilike umnogome promenile. Najposle političke trzavice ne treba da se prelamaju preko pacijenata kojima je ionako preko glave dugačkih redova, nedostatka skenera kao i klima uređaja, i to pogotovo u vreme nesnosnih vrućina. D. E.

A. DELIĆ, 30.07.2008 17:31:00
ŠABAC - U rekonstrukciju i dogradnju objekata Opšte bolnice u Šapcu, tokom poslednjih godinu i po dana uloženo je više od 10 miliona dinara. Od Ministarstva zdravlja i donatora stigla je medicinska oprema vredna milion evra. Međutim, najstarijoj i jednoj od najvećih bolnica u Srbiji preko je potrebna nabavka novog skenera i rendgen aparata.
- Uspeli smo da uradimo mnogo na stručnoj reorganizaciji. Akcenat smo stavili na usavršavanje zdravstvenih radnika i, kao motivaciju, za svako prisustvo kongresu, seminaru ili simpozijumu plaćali smo kotizaciju i putne troškove. Prvi u Srbiji počeli smo da plaćamo prekovremeni rad zdravstvenim radnicima - kaže primarijus dr Goran Maletić.
Na mestu direktora ustanove on je od januara 2007. godine, kada se Zdravstveni centar u Šapcu podelio na Opštu bolnicu i Dom zdravlja. Kaže da je u tom periodu pažnja posvećena servisiranju neispravne opreme i nabavci nove. Svaka služba dobila je bar poneki aparat - za uvođenje u opštu anesteziju, centralni bežični monitoring, aspiratore, inhalatore, ultrazvuk, kolordoplere.
- Najviše nedostaje skener. Imamo "smajli" iz 2004. godine kineske proizvodnje, koji je sa više od 20.000 pregleda odradio svoje. Ustanovi gravitira više od 200.000 stanovnika, a bolnica ne može da ga nabavi iz sopstvenih sredstava jer košta pola miliona evra. Već godinu dana samo nam obećavaju - kaže Maletić.
Zato je bolnica po drugi put konkurisala i u NIP, ali odgovora nema. Rukovodstvo je bilo primorano da uvede obavezu da uput svakog pacijenta potpiše troje lekara. Maletić kaže da je na taj način smanjen i broj nepotrebnih pregleda.
- Svakog pacijenta, čim ga nešto žigne, slali su na skener. Ali, ovo nisu jedini problemi. Sistem za sterilizaciju datira iz osamdesetih godina i potpuno je
dotrajao. Popravljali smo i uspeli da remontujemo pojedine sterilizatore. Ipak, to je samo privremeno rešenje. Pisali smo zahteve ministarstvu za nabavku centralne sterilizacije. Ni tu nismo uspeli ništa da dobijemo. Sistem košta oko 350.000 evra - kaže Maletić.
Ipak, on kaže da je dosta posla urađeno na rekonstrukciji bolničkih objekata i stvaranju boljih uslova za rad zdravstvenih radnika.
- U saradnji sa resornim ministarstvom, renoviran je pogon za reciklažu medicinskog otpada. Najviše problema imali smo u biohemijskoj laboratoriji, gde se ranije zakazivalo na 15-20 dana. Sada se ne čeka više od dva minuta. Dobili smo dosta aparata, putem rentiranja i donacija vrednih i po 100.000 evra - naglašava Maletić.
U Opštoj bolnici otvoreni su odsek terminalne nege sa 14 kreveta za najteže bolesnike, ultrazvučni kabinet za pregled trbuha, bronhoskopski kabinet na grudnom odeljenju, pulmološki kabinet za pregled subspecijaliste pedijatra... U planu je i otvaranje ordinacije za dečjeg neurologa.
Opšta bolnica u Šapcu zapošljava 1.090 lekara i nemedicinskog osoblja. Ima 868 kreveta i zauzima površinu od oko 15.000 kvadrata. Pojedini objekti, poput patologije, za koju i sami lekari priznaju da je ličila na šupu, potpuno su renovirani i dobili su nove fasade.


INTERNO ODELJENJE
Sredstvima iz NIP uskoro bi trebalo da počne renoviranje zgrade stare hirurgije od 2.107 kvadrata, u kojoj će se nalaziti služba internog odeljenja. Zdanje sagrađeno 1938. godine poklon je kraljice Marije.
- Biće urađeni instalacije, podovi i zidovi i nabavljena nova oprema. Planiramo da na ovaj način uzmemo primat u regionu u internističkoj medicini, a ova zgrada biće jedna od najlepših internističkih zgrada u celoj Srbiji - tvrdi Maletić.