Srbija u grupi zemalja sa najsporijim protokom Interneta
Srbija spada u grupu zemalja koja ima najsporiji protok podataka preko interneta, ocenila je danas ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Srbije Jasna Matić.

“Lošem protoku doprinosi infrastruktura koja nije na odgovarajućem nivou, visoke cene i terminalna oprema koja je skupa i ne postoji za građane sa posebnim potrebama”, kazala je Matićeva na javnoj raspravi o strategiji i akcionom planu za širokopojasni pristup na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Prioriteti razvoja u Srbiji širokopojasnog pristupa za prenos informacija, istakla je, jesu povećanje tehnoloških inovacija, stvaranje jedinstvenog informacionog prostora i povećanje dostupnosti interenetu. Prema njenim rečima, telekomunikacije su bile zapostavljene, ali se i dalje smatraju nečim što je moderno, luksuzno i ne spada u osnovne potrebe društva.

“Postoje čak i stavovi da telekomunikacije ne spadaju u infrastrukturu”, istakla je ministarka Matić. Dodala je da su telekomunikacije infrastruktura našeg doba koje privredi mogu da obezbede konkurentnost na globalnom tržištu, a građanima bolji kvalitet života. “Na putu pristupanju Evropskoj uniji moramo harmonizovati regulativu sa evropskim standardima”, kazala je ministarka. Konačna verzija Strategije i Akcionog plana razvoja širokopojasnog pristupa u Srbiji trebalo bi da 31. avgusta bude završena i poslata u proceduru usvajanja u Vladu Srbije.

Istraživanja Svetske banke iz 2009. godine, istakla je Matićeva, pokazuju da povećanje broja širokopojasnih priključaka od 10 odsto dovodi do povećanja bruto društvenog proizvoda za 1,3 odsto. “Prema tim podacima Srbija je sada na poslednjem mestu”, naglasila je ministarka. Prema njenim rečima, razvoju širokopojasnog pristupa trebalo bi da doprinese neutralna mogućnost pristupa internetu, nadzor na tržištu, zaštita korisnika, praćenje i unapređenje kvaliteta.

Matićeva je istakla da bi trebalo prilagoditi i zakon o planiranju i izgradnji, koji je kočnica razvoja telekomunikacione infrastrikture. Pomoćnica ministra za telekomunikacije Irini Reljin kazala je da su minimalni uslovi za širokopojasni pristup za privatne korisnike protok od četiri magabita u sekundi u fikšnoj mreži, odnosno 512 kilobita u mobilnoj telefoniji. Ona je istakla da je cilj strategije definisanje uslova u kojima će se dostići stepen penetracije širokopojasnih priljučaka od najmanje 20 odsto ili 1,2 miliona prilključaka do 2012. godine.

Objavite video na Jutjubu i zaradite
Krajem 2007. godine Jutjub je pokrenuo YouTube Partnership Program (YPP), saradnju koja je popularnim korisnicima ovog servisa omogućavala da zarade na svojim video snimcima...
Sada su u taboru tog internet giganta odlučili da prošire program.

YPP odsad je dostupan širokim masama, javljaju iz Jutjuba, ali da bi dobili dozvolu za ulazak u program, korisnici moraju da zadovolje određene uslove.
“Da bismo odredili da li neki video zadovoljava uslove za ulazak u program, YPP će posmatrati određene faktore kao što su popularnost video zapisa, broj gledanja i zadovoljavanje uslova korišćenja Jutjuba”, piše u službenom blogu servisa.
“Ako vaš video zadovoljava zadate uslove dobićete poruku mejlom s naslovom Enable Revenue Sharing, što će vam omogućiti da preko usluge Google Adsense zarađujete na svom video snimku”, poručuju iz Jutjuba.
Na žalost domaćih korisnika koji su već počeli da uključuju svoje video kamera ne bili pokazali svu raskoš svog talenta, proširenje programa YPP trenutno je pokrenuto samo u SAD, ali će se postepeno proširiti na ostatak sveta.

Internet širom sveta
Koliko košta net i koje su brzine širom sveta




Telekom Srbija je izgubio monopol na Internet još početkom godine, ali nama se čini da je ova usluga i dalje skupa. Zato smo se bavili istraživačkim novinarstvom i saznali kako se kreću cene i brzine širom sveta. Pored toga što smo otkrili da je od skora Internet u Finskoj postao zakonom zagarantovan kao voda i struja, ustanovili smo gde to Srbija stoji po pitanju Interneta.

Apsolutni šampion po brzini pristupa i ceni konekcija je Japan, gde je prosečna brzina veze 61 Mbps, a cena za 1 Mbps je svega 0.27 dolara. To znači da biste za 4 Mbps plaćali oko 70 dinara, kada se preračuna u našu valutu.

U evropi je Internet najpovoljniji u Švedskoj, gde je prosečna brzina 18 Mbps a cena za 1 Mbps je 0.63 dolara, dok je naskuplji u Portugalu gde jedan megabit košta 10 dolara, što je i dalje manje nego u Srbiji. I ako već i sami ne znate u Srbiji jedan Mbps košta oko 20 dolara, a prosečna brzina nije veća od 2 Mbps, tako da smo odlučili da se preselimo u Švedsku.